Očekuje se da će predsednik Zoran Milanović u narednih nekoliko dana odlučiti o datumu izbora, koji moraju da budu održani u roku od 30 do 60 dana od raspuštanja parlamenta.
Mogući datumi izbora su 21.jun, 28.jun, 5. jula ili 12. jula.
Raspuštanje Sabora pratilo je protest gradjana i stranaka koje uglavnom deluju u Skupštini grada Zagreba zbog toga što pre raspuštanja nije donet zakon o obnovi Zagreba koji je u martu pogodio jak zemljotres.
Oni su nosili brojne transparente protiv vlasti i aktuelnog gradonačelnika Milana Bandića, kao i onaj na kojem je pisalo: "Zagreb vam ovo neće zaboraviti".
Premijer i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrej Plenković izjavio je prošle sedmice da je ovo izborna godina i da vladajući žele izbore najviše zbog toga što je njegova vlada "u protekle tri godine ostvarila sve ključne ambicije koje je postavila".
"Smatramo da smo sada, nakon što smo pokazali proteklih meseci kako se nositi s krizom bez presedana, u našem delovanju za očuvanje radnih mesta i ekonomije merama koje smo preduzeli, u ovom trenutku s obzirom na sve ekonomske izazove koji su pred Hrvatskom u budućnosti, novi mandat budućeg Sabora i Vlade treba biti usmeren na privredni oporavak zemlje", istakao je Plenković posle sastanka s predstavnicima stranaka parlamentarne većine.
Prethodni parlamentrani izbori održani su u septembru 2016. i tada je vladu formirao HDZ, uz podršku nekoliko manjih stranaka i poslanika nacionalnih manjina, uključujući i srpske.
Poslednji izbori u zemlji bili su predsedenički i na njima je kandidatkinja HDZ i tadašnja predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izgubila u drugom krugu početkom ove godine od kandidata opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) iniza stranaka levog centra, Zorana Milanovića.
Prema poslednjem istraživanju javnog mnenja za maj, dva meseca korona krize vratila su HDZ na vrh liste stranaka.
HDZ je tako prvi izbor gradjana s podrškom 30, 2 odsto, gotovo dva odsto više nego u aprilu, pokazalo je istraživanje Promocija plusa za RTL televiziju.
Raste, međutim, i SDP koja je na 27, 8 odsto podrške.
Desničarska koalicija okupljena oko "Domovinskog pokreta" pevača Miroslava Škore, koji je bio treći na predsedničkim izbora, ima podršku oko deset odsto ispitanih.
Ostale stranke nalaze se ispod cenzusa od pet odsto.
Kurir.rs/Beta
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
