Prema tim podacima, u Hrvatskoj je 16. marta, na dan koji HZZ smatra početkom korona krize i kada su počele masovnije prijave novonezaposlenih na berzu rada, bilo ukupno 134.717 nezaposlenih.
Do 2. juna na berzi su bile prijavljene 157.772 nezaposlene osobe, što je 23.055 ljudi više nego sredinom marta.
To, međutim, ni približno nije ukupan broj ljudi koji su ostali bez posla, s obzirom na to da je deo nezaposlenih i u krizi našao posao, a deo je brisan iz evidencije.
Naime, podaci pokazuju da se od 16. marta do 2. juna na berzi rada prijavilo 49.936 novonezaposlenih, od kojih je njih 43.885 na berzu došlo pošto je dobilo otkaz.
Najviše novonezaposlenih je iz sektora turizma i ugostiteljstva, ali i trgovine, prerađivačke industrije i ostalih uslužnih delatnosti, u koje spadaju i frizeri, kozmetičari i pedikiri.
"Većina novonezaposlenih dolazi iz mikro i malih preduzeća, od kojih su mnoga u vreme karantina bila zatvorena", ocenio je ekonomski analitičar Damir Novotn. On navodi da je izostalo i sezonsko zapošljavanje, ali da, s druge strane, u velikim preduzećima nije bilo značajnijih otpuštanja radnika.
Analitičari su saglasni da bi broj nezaposlenih bez vladinih mera verovatno bio znatno veći. Država je, naime, za mart platila 3.250 kuna po zaposlenom u svim preduzećima koja su zatražila pomoć i ispunila uslove, a potom je u aprilu i maju taj iznos povećan na 4.000 kuna.
Međutim, tim merama sada je kraj, bar kada je reč o najvećem broju delatnosti, pošto je država sada mere za očuvanje zaposlenosti ograničila na samo nekoliko delatnosti. Vlada, međutim, velika očekivanja ima od skraćene radne sedmice, koja bi trebalo da zaživi već ovog meseca, i nadaju se da rezultat svega ipak neće biti lavina otkaza.
I ekonomisti su saglasni da više ne treba očekivati najcrnji scenario kada je reč o nezaposlenosti, ali upozoravaju da će nezaposlenost u Hrvatskoj nastaviti da raste.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
