"Roditelji ili zovu ili pišu imejlove. Jednostavno traže potvrdu da dete pohađa nastavu od kuće. Nekad su to opravdani razlozi, kad zaista postoji teško oboljenje bilo deteta, bilo roditelja, međutim, nekad je to rezultat straha roditelja od moguće zaraze i toga da bi mogli da ugroze porodicu", rekla je Ines Balint, lekar porodične medicine.
Telefoni zvone i drugim lekarima, ali, kako piše portal "Indeks", iz uputstva epidemiologa nije im jasno koje su to tačno izrazito osetljive grupe dece koja ne bi trebalo da idu u školu.
"Nemamo definiciju vulnerabilnih grupa i tražimo da se one tačno definišu. Ne želimo deci ništa da uskratimo, ali ne želimo da sebe demo situaciju da neki izdaju potvrde, a neki ne izdaju ili da podležemo pritisku roditelja", poručila je Balint.
U Koordinaciji hrvatske porodične medicine napominju i da oni ne mogu učenike dugotrajno da oslobode nastave, već tu odluku donose specijalisti školske medicine.
Stručnjaci objašnjavaju da vulnerabilne grupe nisu svi hronični bolesnici, već oni koji imaju vrlo teška zdravstvena stanja i inače imaju rešenja o školovanju u kući.
"Sad će se malo te grupe proširiti u smislu da će školski lekari za još neke odobriti nastavu u kući, ali nikako to ne bi smela biti poruka da sva deca koja imaju astmu ili bilo koju drugu bolest ne mogu ići u školu", izjavila je Ivana Pavić Šimetin, zamenica direktora Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.
U dilemi su i onkološki bolesnici, koji trenutno primaju hemoterapiju.
"Žene vrlo dobro znaju da spadaju u visoku grupu rizika s obzirom na to da su na imunosupresivnim terapijama. S druge strane, znaju da je i deci potrebno okruženje za socijalizaciju, za, recimo, normalan odlazak u školu", rekla je Ljiljana Vukota iz udruženja Sve za nju.
I iz HZJZ-a kažu da je važno da deca idu u školu.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
