"Razlika je što se ruska vakcina temelji na ljudskom adenovirusu dok je kod britanske reč o adenovirusu šimpanze. Problem kod ruske vakcine je što virusni vektor može da stvori imunitet i protiv samog vektora što nije slučaj s britanskom vakcinom kod koje nas pak zabrinjava nuspojava kod pacijentkinje tokom ispitivanja koja je razvila mijelitis", rekao je i dodao da, iako je brži dolazak vakcine dobra vest, još ne znamo hoće li vakcinacija zaustaviti pandemiju.
"Treba imati na umu da kod pronalaska vakcine treba proizvesti milijarde doza i distribuirati je, a taj proces traje godinama. Potom se postavlja pitanje koliko će dugo trajati imunitet koji smo stekli vakcinacijom. Ako imunost na virus bude kratka, to znači da ćemo morati da se revakcinišemo, a to nam onda otvara pitanje nuspojava daljih vakcinacija", objašnjava Trobonjača.
Dotakao se i tzv. 'švedskog modela'.
"Švedski model možda može da funkcioniše u zemljama poput Švedske, ali ne i u zemljama kao što je Hrvatska. U Švedskoj se mladi osamostaljuju u dobi od 18 do 20 godina kada odlaze iz roditeljskih domova dok kod nas ta dob u proseku iznosi oko 35 godina te mnogi mladi žive u višegeneracijskim domaćinstvima pa je na ovaj način nemoguće zaštiti starije", rekao je Trobonjača.
Kurir.rs/Novi list
NE PROPUSTITE
