To je deo prošle nedelje objavljenih rezultata istraživanja „Subjektivna dobrobit dece u Hrvatskoj“, koje je tiokom 2019. godine sprovodio Studijski centar socijalnog rada Pravnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu u saradnji s kancelarijom UNICEF-a za Hrvatsku. To istraživanje prvo je takve vrste sprovedeno u Hrvatskoj, a bazirano je na metodologiji međunarodne organizacije „Children's Worlds“, koja se koristi u više od 40 zemalja sveta i je međunarodno je uporedivo.
Osim što je siromaštvo samo za sebe razlog za brigu, poprilično je zabrinjavajuće to što osmogodišnjaci u Hrvatskoj osećaju zabrinutost zbog toga koliko im roditelji zarađuju.
Katarina Dodig Ćurković, iz Zavoda za dečiju i adolescentsku psihijatriju Kliničke bolnice Osijek i predsednica Nacionalnog povereništva pri Ministarstvu zdravlja za dečiju i adolescentsku psihijatriju, osoba je koja svakodnevno radi sa decom i adolescentima, i ima uvid u stanje iz prve ruke. Zavod je specifična ustanova u Hrvatskoj, jer je jedina psihijatrija za decu koja nije pri psihijatriji za odrasle, i odvojila se za potrebe mladih do 18 godina.
„Čim imate tu egzistencijalnu situaciju, odmah se povećava rizik za zanemarivanje dece. Imate nekoliko faktora, opasnost od siromaštva, niže obrazovani roditelji i nedostatak podrške okoline. Deca iz takvog okruženja postaju veoma često meta vršnjačkog nasilja, potencijalna su meta za seksualno zloupotrebu, takva deca su zanemarivana, od nutritivnog i medicinskog, do obrazovnog zanemarivanja“, kaže dr Dodig Ćurković.
Siromaštvo nije razlog za mentalnu bolest samo po sebi, ali je vrlo često uključeno kao jedan od faktora koji dovodi do problema.
Osječka psihijatrica upozorava i na raslojavanje društva koje se događa svakodnevno i sve više, što ima za rezultat nedostatak empatije u društvu. „Izgubio se osećaj za solidarnost, za međuljudsku blizinu. Ja sam u sistemu već 17 godina i ispratili smo toliko pametne, maštovite, kreativne dece koje nema ko da podstakne u životu. Roditelji se bore za egzistenciju i nemaju kada svojoj deci da pružaju pozitivnu podršku“, sumira problem dr Ćurković koja godinama kroz svoj rad ima direktan uvid u sliku društva.
„Patologija je sve žešće izražena, u vremenima našeg odrastanja bile su većinom ’lajt’ dijagnoze, a sada su sve izraženije ozbiljnije dijagnoze. Zabrinjavajuće je to što nam se i starosna granica sve više snižava i dolaze nam sve mlađa deca“, upozorava doktorka koja uočava problem i u sistemu, jer se deci ne pomaže na vreme i dosta vremena prođe dok se detektuje problem i dok dete dobije adekvatnu pomoć.
Upozorava i da sadašnja situacija sa protivepidemijskim merama u velikoj meri otežava sve zajedno. „Deca nemaju ni izlete, ni ekskurzije, ni druženja. Škola im je onlajn... Ali samo jednom imaš 17 godina i čitava generacija mnogo propušta“, kaže doktorka.
Prema Državnom zavodu za statistiku Hrvatske, prošle godine je čak 23,3 odsto stanovništva živelo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, a 7,3 odsto ih već živi u teškoj materijalnoj oskudici. Ti podaci jasno govore da je trećina zemlje na ivici ili već debelo ispod ivice siromaštva.
O nekoj socijalnoj mobilnosti uglavnom nema ni govora, jer ako ste iz siromašnije i slabije obrazovane porodice, velike su šanse da ni vi, ni vaša deca nećete izaći iz tog kruga. Siromašnija deca izložena su i socijalnoj isključenosti, nedostupne su im mnoge aktivnosti koje danas sve više koštaju. Bavljenje sportom, muzikom ili nekom vanškolskom aktivnosti već odavno nije besplatno.
Tajana Šarić je magistar socijalne pedagogije i radi kao školski defektolog u Obrtničkoj školi u Osijeku. I sama kaže da su deca danas uključena na društvene mreže koje diktiraju trendove. Bitno je imati markiranu odeću i novi mobilni telefon kako bi bio prihvaćen u društvu. Pazi se u čemu se dolazi u školu i prema tome se pokazuje status. „Naravno da deca primećuju ko je kakvog imovinskog stanja i da to utiče na odabir s kime će se družiti“, kaže Tajana Šarić.
Siromaštvo se pojavilo i kao problem kada je proletos počela onlajn-nastava, jer mnogi učenici nisu imali tablete ni laptop-rčunare, pa je Ministarstvo obrazovanja uskočilo i podelilo tablete. Ali tada se pojavio još jedan problem, jer jednostavno mnogi učenici nisu imali ni internet. Ministarstvo je opet uskočilo i poslalo SIM-kartice da učenici mogu da prate nastavu.
„Mi vidimo ko dolazi cele nedelj u istoj trenerci, pa se ponekad i mi profesori organizujemo među sobom i pitamo učenike da li im treba jakna, patike ili nešto. Nisam nikada dobila ’ne’ kao odgovor“, kaže Tajana koja je svesna razmera problema o kojem govori.
„Imala sam učenika koji je uredan dolazio na nastavu, vidi se da ima brižne roditelje, ali me je pogodilo kada sam videla da su obrisali sve iz sveske od prošle godine kako bi im sin imao svesku i ove godine. Naravno da smo našli svesku i pribor za njega, ali takve stvari te pogode“, ispričala nam je svoje iskustvo Tajana.
Ta mlada socijalna pedagoškinja predano radi svoj posao i poznaje situaciju na terenu, pa kaže da su često roditelji i deo problema. „Imali smo nedavno slučaj devojčice koju roditelji nisu hteli da šalju u školu, a kao obrazloženje su rekli da se boje da će ostati trudna“, prenosi stav nekih roditelja.
Država stipendira deficitarna zanimanja poput mesara, stolara, autolakirera... To je jedan od motiva za upisivanje srednje stručne škole (koja u Hrvatskoj još nije obavezna) tog smera. Ali ta zanimanja ne garantuju u Hrvatskoj socijalnu mobilnost i prelazak u viši platni razred. To je ujedno i jedan od odgovora zašto se istok zemlje prazni.
Na pitanje šta se može učiniti da se stvari poprave, Tajana Šarić samo kaže: Ne okretati glavu.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
