To, prema tumačenjima stručnjaka, znači da suočavanje sa posledicama korona krize Hrvatskoj tek predstoji u narednih nekoliko veoma teških godina.
Statistika Eurostata pokazala je naime, da je Hrvatska više nego dvostruko nadmašila prosek EU, u kojoj su dohoci zaposlenih u ovoj godini niži za 4,8 posto.
Glavne razloge smanjenja dohodaka eurostatističari vide u znatnom povećanju bolovanja koje je donela pandemija korona virusa.
Takođe, upozoravaju da su mnoge firme "stavile ključ u bravu" ili rade skraćeno, kao i da su tokom lokdauna mnogi prestali sa radom.
Posledica toga, ukazuje se, su i otpuštanja, kao i neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme, ali i skraćeno radno vreme i izostanak sezonskog zapošljavanja. Sve u svemu, piše portal, manje odrađenih radnih sati, a time i niža primanja zaposlenih.
U analizi Eurostata ocenjuje se i da su najveće žrtve korona krize mladi i radnici s ugovorima na određeno vreme, kao i samozaposleni. Kaže se i da je korona kriza na tržištu rada teže pogodila žene nego muškarce.
Korona kriza je najteže pogodila uslužne delatnosti, što znači da su veći udarac pretrpele zemlje koje se oslanjaju na usluge, posebno na turizam i ugostiteljstvo, kao i zaposleni u tim sektorima.
Hrvatska svakako spada u tu kategoriju, budući da uveliko zavisi od turizma i pratećih delatnosti.
U Eurostatovoj analizi se ističe i da su pad dohodaka ublažile mere koje su države preduzimale da bi očuvale radna mesta, što je bio slučaj i u Hrvatskoj.
Ekonomisti, sagovornici portala, procenjuju da bi u Hrvatskoj pad zarada bio i veći da država nije uskočila, a znatno bi porasla i nezaposlenost.
Napominje se i da se hrvatska statistika razlikuje od podataka Eurostata i ne pokazuje isti pad zarada, a ekonomisti to tumače primenom različitih mteodologija.
Kurir.rs / Tanjug, Foto: EPA/Antonio Bat
NE PROPUSTITE
