"Meni to nisu životinje, stoka, oni su moje blago, moji životinjski prijatelji. S njima se mazim svaki dan, ljubim ih, oni mi trče u susret kad me vide, brinem se za njih kao za svoju decu. Mog lepog Zekana sam privremeno udomio kod prijatelja konjara. Bio je u stresu zbog potresa, nakon što sam ga izvukao ispod ruševina. Ležao je na leđima, okrećući se tamo-amo, pokušavajući da ustane ispod građe koja ga je delimično pritisla. Drugi konji su bili na ispaši, uznemireno su trčali po livadi. Uginuli pastuv Rubin bio je jako uznemiren. Iako se i on voleo maziti, dozivao sam ga, ali je bežao od mene", rekao je Tomo.
Novinari su Tomu zatekli u tom srušenom selu u kontejnerskoj kućici sa suprugom Nadom kako prazno gleda kroz prozorčić u ruševine kuće. U trenutku se pretvorila u hrpu cigli i greda. Tomislav i sin Željko preživeli su samo zahvaljujući sreći i snalažljivosti jer su se u trenutku zemljotresa obojica ugurali ispod štoka kuće, jedinog sigurnog mesta njihovog starog, trošnog doma. Nada je u tom trenutku putovala kući s posla...
Kad je stigla pred kuću, noge su joj se odsekle, zaplakala je od jada. Nema ih više, stradali su. Ali, Tomo i Željko bosonogi su izašli iz ruševina.
"Čim je počelo da se trese, rekao sam sinu: ‘Evo ga’. Obojica smo se ugurali pod štok, digli ruke da ne počne da nam pada po glavi. Mislili smo da smo gotovi jer se sve oko nas rušilo. Kad je stalo, izašli smo. Osećao sam bol u ruci jer me je dokačila neka greda u rušenju. Pogled na kuću bio je užas, a i štala je bila posve srušena. Odmah sam pošao konjima", priseća se trenutaka strave Tomislav, koji je sledećih dana bio na tabletama za smirenje.
Dve noći su spavali u autu ne želeći da idu ikuda iako su imali dosta ponuda od prijatelja. Preko dana su ložili vatru i tako se grejali. Nakon dva dana dobili su kućicu, ali sin Željko ne želi da uđe u nju niti u bilo koju drugu. Spava u autu.
"Ne želimo da odemo. Ovo je naše i tu ostajemo. Nemam nikakvu nameru da napustim svoje konje. Sad su se malo opustili pa ponovo dolaze k meni, ali primetim da osete svaki manji potres koji sledi. A događaju se stalno, svaki dan. Jedva sam se odlučio poslati Zekana kod prijatelja, ali bojao sam se da ne dobije upalu pluća na hladnoći jer on nije navikao da budu stalno napolju kao moji drugi konji", kaže Tomo dodajući kako je Zekana kupio nedavno, kraj Otočca, jer je predivne sive boje. Dao je čoveku koliko god je tražio za njega.
NE PROPUSTITE
"A takav je. Konji su mu sve. Za njih moramo imati uvek hrane, sena, zobi, vitamina, svega potrebnog, makar u kući nemali ništa", smejući se dodaje supruga Nada, koja se pomirila sa suprugovom strašću prema predivnim konjima. Tomu poznaju konjari iz cele Hrvatske jer je njegovo krdo od 15 hrvatskih hladnokrvnjaka jedno od kvalitetnijih u zemlji. Mnogi od njih su nagrađivani, tako i pastuv Rubin.
Kuću u Majskim Poljanama kupili su preko APN-a. Malo selo, 200-tinjak duša. Sad su većina bez doma. Pored njihove ruševine i privremene kućice već je izbetoniran temelj za novu.
"Videli su ljudi slike muža sa Zekanom. Već idući dan nazvao me je čovek Krolo, rekao da je iz Kaštel Lukšića, da rade montažne kuće i žele nama izgraditi kuću. Pitao me koliko soba želimo. Bila sam zbunjena, rekla da može dve. Tražio je da mu poslikamo teren oko kuće. Od šoka sam na to sve zaboravila i ponovo je zvao sutradan. Posle me zvala i njegova supruga Karolina Krolo, rekla da šalju i svu opremu za kuću, i to već u sredu, ako sneg dozvoli. Rasplakala sam se, nisam znala šta da kažem. Temelji za kuću su već gotovi, a meni je to još kao san", priča Nada sjedeći na krevetu u malom kontejneru, bosonoga, sa zavojima oko nogu.
Kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
