Preporuke, a ne ograničenja, bile su borba Švedske protiv pandemije tokom prvog talasa. Da li su Šveđani zaista toliko disciplinovani ljudi koji se pridržavaju preporuka i kako funkcionišu studentski život i ugostiteljstvo u toj skandinavskoj zemlji, rekla je Romana Crgol za Novi list.
Romana je iz Dražica, mesta blizu Rijeke, a diplomirala je u Švedskoj nakon završetka Pravnog fakulteta u Rijeci jer je upisala nove studije na Univerzitetu u Lundu. To je mali grad na jugu Švedske, a ova hrvatska studentkinja svoj studentski budžet puni radeći u italijanskoj picerijiom. Romana je poslednje četiri godine u Švedskoj provela letnju sezonu u Visbiju, živopisnom gradiću na Gotlantu. Gotland je najveće švedsko ostrvo, a Riječanka je tamo radila i kao konobarica u italijanskom restoranu. Ali pandemija je to promenila.
"Od početka pandemije svi smo čuli za tzv Švedski pristup koronavirusu i konačno sam uspeo da se uverim u (ne) istinitost medijskih članaka i funkcionalnost preporuka, a ne ograničenja. Gotland obično vrvi od turista, švedskih i stranih. Prošle godine nisam znao šta da očekujem, kao ni moj poslodavac. Ali kako bi? Naime, srce sezone dočekali smo sa vidljivim nedostatkom osoblja.
Pretpostavljalo se da će zbog pandemije leto proći relativno mirno. Naprotiv, sve je bilo krcato gostima, s obzirom na to da su Šveđani ozbiljno shvatili preporuku da ne napuštaju zemlju kako bi sprečili širenje koronavirusa i svi su uglavnom odlazili u Gotland i slična švedska turistička odredišta. Ugostiteljska industrija je procvetala dok su Šveđani, ’poslušna’ nacija, izuzetno ozbiljno shvatali vladine preporuke. Naime, većina Šveđana odlučila je da uobičajene letnje turističke destinacije poput Španije ili Tajlanda zameni Švedskom. Letnja sezona je bila sjajna, činilo se da se pandemija privodi kraju. Brojevi su pomalo padali u celoj Švedskoj, ali i u svetu i činilo se da će uskoro sve biti u redu, da će se situacija normalizovati ", kaže Romana za Novi list.
Enis Idrizij, vlasnik picerije u kojoj Romana radi, kaže da nikada neće zaboraviti naizgled beznačajnu sredu u martu. Kaže da se u to vreme premijer Švedske Stefan Lovfen pojavio na televiziji u večernjim vestima i obavestio naciju da se koronavirus pojavio i u Švedskoj. "Situacija se preko noći promenila, u četvrtak je restoran bio potpuno mrtav", rekao je Enis.
Srećom, takva situacija nije dugo trajala. Iako je posao pao, restoran je ipak uspeo da posluje "na nuli". Lokdauna nikada nije bilo u Švedskoj, ali vlasnik picerije priznaje da je u početku bio zabrinut da će se i Švedska zatvoriti. Istakao je da su preporuke date u martu krajnje zbunjujuće.
"Niko nije razumeo šta se tačno smeje, a šta ne. Možda imate određeni broj stolova u restoranu, ali uz poštovanje socijalne distance. Ali niko nam mesecima nije objasnio kolika bi zapravo trebala biti socijalna distanca. Metar ili dva? ", Rekao je Enis.
"Tek u junu, neposredno pred letnju sezonu, vlada je razjasnila preporuke. Letnja sezona prošla je izuzetno dobro i u Lundu. S druge strane, kada je prošla letnja sezona, radio sam četiri dana u nedelji u restoranu tokom septembra i oktobra. Sve se činilo u redu. U međuvremenu, ostatak Evrope priprema se za novo zaključavanje. Krajem oktobra sve se promenilo i u Švedskoj. Sama švedska vlada počela je da kritikuje švedski pristup, delimično verujem i zbog kritika koje su dobili iz Evrope i sveta. Prvo ograničenje, a ne preporuka, uvedeno je početkom novembra - zabrana točenja alkohola u restoranima posle 22 sata.
Takođe, restorani nisu smeli da imaju sto sa više od osam ljudi. U novembru sam ‘pala’ sa četiri dana rada nedeljno na tri dana. Neposredno pred božićne praznike, vlada je dodatno pooštrila ograničenja - alkohol se ne sme služiti posle 20 sati, a za stolovima ne bi trebalo da bude više od četiri osobe. U decembru sam radila dva dana u nedelji ", kaže studentkinja.
Enis je pojasnio šta će se dogoditi sa zaposlenima u restoranu ako na kraju dođe do zaključavanja. O tome se nedavno u Švedskoj široko raspravlja, posebno pošto je nedavno usvojen pravni okvir koji onemogućava njegovu primenu.
"Većina zaposlenih osigurana je putem sistema A-blagajne. Naime, zaposleni mesečno plaćaju simboličan iznos (u zavisnosti od zanimanja i prihoda), a za promene u slučaju gubitka posla imaju pravo na približno 80 procenata mesečne zarade dok ne pronađu novi posao. Sa te strane, većina zaposlenih je osigurana. Što se tiče mene samog, ali i ostalih vlasnika restorana, nadam se da će nam vlada pomoći da platimo kiriju i režije u slučaju zaključavanja ", objasnio je Enis, koji se nada, baš kao i Romana, da zaključavanja neće biti.
Ovi ljudi iz ugostiteljskog sektora nadaju se da će švedska vlada insistirati na švedskom pristupu, uprkos sve većem pritisku Evrope i sveta. Enis je siguran da će i ova letnja sezona, baš kao i prošle godine, premašiti sva očekivanja, s obzirom na to da će se "Šveđani držati Švedske".
"Moj poslodavac iz Gotlanda se slaže sa tim, najavljujući u nedavnom intervjuu da su smeštajni kapaciteti u Gotlandu za ovu letnju sezonu gotovo popunjeni. Sve u svemu, oboje se nadaju plodnoj letnjoj sezoni koja bi mogla nadoknaditi finansijske gubitke koji su se dogodili u ovih nekoliko meseci, bez obzira što su restorani bili otvoreni i mogli poslovati, za razliku od Hrvatske. Tokom jednog posebno lošeg dana u decembru, Enis mi je u neformalnom razgovoru rekao da bi ponekad voleo da dođe do zaključavanja s obzirom na to da bi tada sva ta neizvesnost da li će restoran ‘preživeti’ konačno prestala. ‘Da su nas zaključali, znao bih da sam u gubitku. Ovako stalno plešem na ivici sopstvenog postojanja, ne znajući sa čime ću se sutra suočiti ’, smrknuto je zaključio tada. S obzirom na smanjeni obim posla tokom poslednjih nekoliko meseci, ja sam kao zaposlena pretrpela određene finansijske gubitke i iskreno se nadam da će ova letnja sezona uspeti da nadmaši prošlost ", kaže Romana.
"Za sada se čini da bi jedina prepreka uspešnoj sezoni mogla biti zabrana pijenja alkohola posle 20 sati. Enis kaže da je neophodno ukinuti zabranu ili je produžiti na 22 sata, kao što je bilo i pre decembra, inače će švedski ugostitelji morati da se bore za goli opstanak nakon letnje sezone, s obzirom da neće moći da nadoknade gubici njihovom prodajom.hrana i bezalkoholna pića. Naime, konzumacija alkohola igra veliku ulogu u ugostiteljstvu u Švedskoj, veća nego u Hrvatskoj, s obzirom na stope PDV-a, ali i državni monopol nad alkoholom.
Naglašavam da ni moji poslodavci ni ja ne mislimo da je ugostiteljstvo u Švedskoj pogođeno više od ugostiteljstva u Hrvatskoj. Pogođeno je drugačije. S druge strane, i moje italijanske kolege i ja smo izuzetno srećni što smo imali priliku da stalno radimo i zarađujemo za život, zaključuje naš sagovornik priču o ugostiteljstvu u Švedskoj tokom pandemije COVID-19, ističe Romana za Novi lista i dodaje da ona i njen kolega imaju direktan kontakt sa gostima bez rukavica i maski. Romana je prvenstveno u Švedskoj zbog studija, pa je pitanje kako izgleda studentski život u ovoj skandinavskoj zemlji tokom pandemije neizbežno. Riječanka kaže da su studenti do polovine novembra 2020. živeli "potpuno normalnim studentskim životom". Ali od sredine novembra, časovi su u potpunosti na mreži. Romana kaže da su pre izvesnog vremena dobili obaveštenje da će tako ostati do jesenjeg semestra 2021. godine.
"Moja cimerka Pia, koja trenutno pohađa master studije iz ljudske geografije, bila je deo Erasmus programa u Lundu 2018. godine, pre pandemije. Rekla mi je da se u studentskom životu zapravo nije mnogo toga promenilo. Naime, do sredine novembra, mi studenti smo živeli sasvim normalnim studentskim životom. Klubovi nisu bili otvoreni, ali s druge strane, koji student u Švedskoj zapravo može sebi priuštiti izlazak u klub?
Iako smo od Danske udaljeni samo trideset minuta vožnje vozom, nacijama nije bilo dozvoljeno da organizuju putovanje u Kopenhagen. S druge strane, osim putovanja, do septembra smo redovno izlazili u pabove i prisustvovali raznim društvenim događajima koje su nudile nacije. Međutim, sa prvim ozbiljnim ograničenjima, nacije su morale prestati da rade, i tako smo mi, studenti, bili prepušteni sami sebi. U početku su kućne zabave bile velike i moglo bi se reći da su se neke spavaonice pretvorile u noćne klubove. Međutim, srazmerno stalnom pooštravanju mera od samog početka ove godine, čak su i studenti postajali sve oprezniji. Sada se uglavnom organizuju male kućne zabave, do dvadeset ljudi, iako se preporučuje da se ne organizuju skupovi sa više od osam ljudi. Definitivno postoji razlika u odnosu na prethodne mesece, kada smo se osećali potpuno slobodno i kada je samo nebo bilo granica naše zabave. Iako smo i dalje neobuzdani u poređenju sa ostatkom Evrope, prelazak na onlajn nastavu i pooštravanje ograničenja sigurno su uticali na studentski život ", rekla je Romana za Novi list.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
