Između ostalog, ovaj problem se nedavno pojačao u domaćoj IT industriji jer, kako nam kaže Davor Runje, predsednik Hrvatskog nezavisnog udruženja izvoznika softvera (CISEk), jake strane kompanije intenzivno zapošljavaju iskusne programere nudeći im dvostruko više ako rade za njih. Status paušalaca koji podleže daleko nižim porezima od prihoda od samostalne delatnosti. To je, u stvari, prikriveno zapošljavanje.
„Ove strane kompanije su proširile rad na daljinu u pandemiji i počele da regrutuju naše najbolje ljude kroz paušalne poslove, a domaće kompanije su u lošijoj poziciji i ne mogu da dobiju adekvatnu radnu snagu niti da je zadrže“, objašnjava on. Reč je uglavnom o velikim kompanijama iz SAD, Britanije, Nemačke, Holandije, pa čak i Poljske i Irske.
Broj paušalaca u Hrvatskoj je snažno porastao poslednjih godina i prema poslednjim podacima čini 48 odsto svih radnji, a 2015. godine 19 odsto. Povećanje je takođe značajno u IT sektoru, gde trenutno postoji oko 4.500 "paušalaca" (za poređenje, sve firme članice CISEk -a zapošljavaju oko 8.000 ljudi).
Prema rečima Dražena Oreščanina, direktora Udruženja Glas preduzetnika i predsednika Upravnog odbora IT kompanije Poslovna inteligencija, 70 do 80 odsto paušalnih radnji u stvari je lažno, odnosno prikriveno zaposlenje koje obezbeđuje „rupe“ i loše pisani zakon.
Poreska uprava je sada objavila da pokreće procedure verifikacije, a veb stranica poziva preduzetnike da popune upitnik o načinu poslovanja, a upoređivanjem prikupljenih podataka o načinu poslovanja "ispitaće se da li postoji su karakteristike“.
Kao rezultat ovih radnji, verovatno će uslediti niz strogih kazni za lažne paušalne majstore, kaže Runje, a nešto slično dogodilo se pre nekoliko godina u Sloveniji, gde su kažnjene i kompanije koje su zapošljavale radnu snagu na ovaj način. U slučaju Hrvatske, napominje, radi se uglavnom o stranim kompanijama koje nisu dostupne domaćim inspektorima. Oreščanin takođe napominje da čitavu situaciju vidi kao nepravdu: "Zapošljavam 170 ljudi i globalno sam konkurentan, a u poreznom sam položaju u podređenom položaju".
Poslodavci sa kojima smo razgovarali generalno vjeruju da je država ovdje napravila brojne greške, dok diskriminiše one koji su zaposleni putem ugovora o radu. Jedino pošteno rešenje je bolji poreski bilans, odnosno da se daleko manje oporezuje prihod od samostalne delatnosti, a nešto više prihoda putem paušalne radnje. "Ako nekome godišnje u džepu ostane razlika veća od 100.000 kuna (1vvro-7,5 kuna), a male su šanse da će to otkriti, jasno je da se radije odlučuju za ovu varijantu nego za ugovor o radu", dodali su oni, prenosi Jutarnji.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
