Uz napuštene prodavnice i prazne ulice malo je znakova života u makedonskom gradiću Valandovu iz koga mladi u velikom broju odlaze u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu.
Kao i veliki deo siromašnog jugoistoka Evrope, Severnoj Makedoniji otkucava demografska bomba zbog starenja populacije, sve manje rođenih i masovne emigracije, piše agencija Frans pres (AFP).
Ta balkanska zemlja u zadnjih 20 godina izgubila je 10 odsto svog stanovništva. Danas u inostranstvu živi oko 600.000 Makedonaca, pokazuju podaci vlade i Svetske banke.
Slab ekonomski rast i izostanak investicija usporavaju napredak te zemlje koja 30 godina od svoje nezavisnosti ima samo 1,8 miliona stanovnika.
-Ako ste imali 2,4 miliona stanovnika, a više od četvrtine ih nema, onda se zaista morate ozbiljno zabrinuti što se događa, rekao je francuskoj agenciji Apostol Simovski, šef državnog statističkog zavoda.
Sela i gradići poput Valandova, smeštenog 146 kilometara od Skoplja, nude malo radnih mesta, zbog čega oni sa ambicijama moraju tražiti psolove na drugim mestima.
-Duh mladih uništavao je sistem, rekao je Pero Kostadinov, 33-godišnji novoizabrani gradonačelnik.
-Entuzijazam za borbu i ostanak u zemlji je izgubljen, dodao je.
U Valandovu više od 90 odsto prihoda dolazi od poljoprivrede, a slična situacija je širom Severne Makedonije.
-Petoro mojih prijatelja iz razreda u kojem nas je bilo 20 već su se iselili sa svojim porodicama, rekao je 24-godišnji Bojan Nikolov, član veća mladih u Valandovu.
Egzodus
Prvi rezultati poslednjeg makedonskog popisa stanovništva, sprovedenog u septembru prošle godine, pokazuju da je od 2002. zemlja izgubila više od 200.000 stanovnika.
Od raspada Jugoslavije i stiecanja nezavisnosti mnogi su se u Severnoj Makedoniji nadali članstvu u Evropskoj uniji i dobrobitima koje ono donosi.
Međutim, makedonski put prema članstvu u više navrata je blokiran. Prvo je Grčka blokirala pa je Skoplje pristalo da preimenuje zemlju, sada Bugarska koja negira postojanje makedonskog jezika. Mnogi zato počinju da sumnjaju u evropsku perspektivu, a onima koji ostanu u zemlji preostaje prosečna mesečna plata od 470 evra.
Slična je situacija širom Balkana.
Iz Albanije je u protekle 3 decenije otišlo oko 1,7 miliona ljudi, što predstavlja oko 37 odsto populacije, pokazuju podaci vlade.
-Sve zemlje zapadnog Balkana su različitim intenzitetom pogođene emigracijom, rekao je Ilir Gedeši, profesor ekonomije iz Tirane.
-Glavni razlozi su ekonomski, ali sve više su i socijalni, dodao je.
Odlazi poslednji voz
Francuska novinska agencija piše kako je Hrvatska upozorenje zemljama zapadnog Balkana na to da članstvo u EU-u neće promeniti trend emigracije.
Hrvatska je od učlanjenja 2013. godine, kada je imala nešto više od četiri miliona, izgubila gotovo 10 posto stanovništva, pokazuju prvi podaci popisa stanovništva.
Ujedinjene nacije procenjuju da će Hrvatska do kraja stoljeća imati samo 2,5 milijuna stanovnika.
Demografi upozoravaju da se malobrojno stanovništvo neće moći odupreti daljim gubicima.
AFP piše o novoj demografskoj meri vlade, predstavljenoj u decembru, kojom bi se onima koji se vrate u Hrvatsku nudila pomoć do 200.000 kuna.
Međutim, za neke delove zemlje već je prekasno.
‘Na prodaju’, čest je natpis u Požegi. U tom delu zemlje u kojem je živelo oko 80.000 ljudi u poslednjih 10 godina otišlo je više od 16 odsto stanovnika.
-U mojoj ulici trećina kuća je prazna, rekao je AFP-u 39-godišnji Igor Čančar iz obližnjeg Brestovca.
Među emigrantima je njegova sestra koja se preselila u Austriju sa suprugom i dvoje dece, kao i njegovi bliski prijatelji.
Ako želite da mladi ostanu, napravite im kuću i vrtić, dodao je Čančar.
Zadnji voz odlazi, a mi ne činimo ništa, samo stojimo na platformi i mašemo, zaključio je Slavonac.
Kurir.rs/Poslovni.hr
NE PROPUSTITE
