Poslanik je svoje pitanje postavio 10. marta, petnaest dana nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, kada je javnosti nametnuto pitanje strateških robnih zaliha kao jedno od najvažnijih.
Vlada je u svom odgovoru, koji je utvrdila na prošlonedeljnoj sednici, navela podatke o zalihama poljoprivredno-prehrambenih i neprehrambenih proizvoda.
Iz njih se vidi da smo 20. aprila u našim strateškim zalihama imali 50.565 tona pšenice, 26.468 tona kukuruza, 910 tona ječma, 40 tona pirinča, 65 tona testenina.
U zalihama je bilo 475 tona svinjskog i 1.014 tona goveđeg mesa, 400 tona mesnih konzervi, 216 tona ribljih konzervi.
Bilo je i 6.312 tona šećera, 106.200 litara ulja, 24 tone jaja u prahu, 66 tona polutvrdog i topljenog sira, 187 tona mleka u prahu, 148 tona konzerviranog i smrznutog povrća, 32 tone džemova, voćnih namaza. i džemova, 494,3 tone soli i začina, dve tone hrane za bebe (mlečne i voćne), 295.104 pakovanja celodnevnih suvih obroka i 266.000 litara flaširane vode za piće.
Od neprehrambenih proizvoda na strateškim robnim zalihama bilo je 9.700.974 litara evrodizel goriva, 5.509.926 litara evrosupera 95, zatim 95 višenamenskih cisterni za vodu, 45 čamaca za spasavanje sa motorom i prikolicom, 36 agregata, 110 pumpi za vodu visokog kapaciteta, mobilne pumpe, 189 potopljenih pumpi.
U odgovoru na poslaničko pitanje, Vlada navodi da su na zalihama bila 1.153 kontejnera za stambeno-poslovne i druge namjene, od čega 46 u skladištu robe, dok je 840 kontejnera za zbrinjavanje potresno pogođenih područja u Sisačko-moslavačkoj. Županije, 77 u na području Zagreba, Marije Bistrice i drugih opština i gradova, a 190 u zdravstvenim ustanovama radi sprečavanja širenja epidemije korone.
U slučaju potrebe, na raspolaganju su bile 264 mobilne kućice, od kojih je 256 koristilo stanovništvo pogođeno zemljotresom, dok je u magacin vraćeno osam kuća, kao i 1.619 šatora, 3.852 ležaja i poljskih kreveta, 29.120 vreća za spavanje, posteljina. 25.000 stanovnika, toliko pribora za jelo.
784 električna grejača i radijatora, 50.000 litara antifriza koncentrata, 49.800 kvadrata plastične folije, 140 električnih sušara, 19.000 metara pokretnih brana i sanduka barijera, 913.956 komada vreća za pravljenje nasipa, 50 mašina za punjenje džakova peska takođe na lageru. , 10 kompleta hidrauličnog alata za spasavanje iz ruševina, 993 metle za šumski požar, 694 vatrogasna ruksaka, 111 rezervoara za vodu za piće, 360 ručnih lampi, 164 produžna kabla, 1.000 vreća za sahranu, 16.000 kilograma dezinsekata, 2.000 pari gumenih čizama, 15.340 zaštitnih maski, 6.700 pari zaštitnih rukavica i 600 zaštitnih odela i kombinezona, saopštila je Vlada na pitanje poslanika Domagoja Hajdukovića.
Uslovi za kreiranje, finansiranje, korišćenje i obnavljanje strateških inventara utvrđuju se zakonom, a zalihe se stvaraju da garantuju osnovno snabdevanje stanovništva u slučaju rata ili većih elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških i ekoloških nepogoda.
Strateški inventari se mogu koristiti i za pružanje hitne pomoći drugim državama u slučaju katastrofa, humanitarne pomoći i u slučaju učešća hrvatskih snaga u mirovnim i humanitarnim operacijama u inostranstvu.
Skladištene su u državnim magacinima, u onim na koje država ima pravo korišćenja po osnovu kreditiranja njihove izgradnje i u skladištima datim u zakup.
Izuzetno, zbog nedostatka skladišnog prostora u pojedinim slučajevima, mogu se skladištiti u magacinima pravnih i fizičkih lica.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
