Istraživanje, koje je upućeno na više od 3.500 ispitanika, detaljno ispituje 124 slučaja prevare u 16 različitih sektora privrede u poslednje dve godine. Ukupno evidentirana šteta veća je od 165 miliona kuna (1 evro - 7,5 kuna), a procenjuje se da je zbog prijevara izgubljeno do 13 posto ukupnog prihoda.
Tipičan hrvatski prevarant je muškarac, ima dugogodišnje iskustvo u organizaciji koja je žrtva prevare, star oko 50 godina, u više od dve trećine slučajeva naš počinilac ima saučesnike. Prosečan gubitak po oštećenoj organizaciji je oko 750.000 dolara, a tipična prevara traje osam meseci pre nego što se otkrije.
Proneverno prisvajanje imovine je najčešći oblik prevare (52 odsto slučajeva), zatim mito i korupcija (31 odsto), dok je treći i najbrže rastući oblik prevare kompjuterski / sajber kriminal (22 odsto). Tri četvrtine prevara obuhvaćenih istraživanjem prijavljeno je u privatnom sektoru, dok se ostatak odnosi na javni i javni sektor.
Samo 22 odsto prevara se otkrije dojavom ili žalbom, a u poređenju sa međunarodnim iskustvom, mi smo ispod proseka u mehanizmima kontrole menadžera.
Čak 13 odsto svih prevara otkriveno je slučajno, polovina organizacija nema kontrolne mehanizme za otkrivanje prevara, a samo 7 odsto organizacija imalo je SOS telefon ili neki drugi formalni mehanizam za prijavu u vreme prevare.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
