Uprkos činjenici da su na Hrvatskom zavodu za zapošljavanje krajem aprila evidentirane 118.922 nezaposlene osobe, MUP je izdao više od 21.000 novih dozvola za zapšljavanje stranaca, među kojima su u progresivnom porastu oni iz Nepala, Indije, Filipina, piše Slobodna Dalmacija.
U aprilu je sa biroa zaposleno 14.565 osoba od čega njih 89,6 posto na određeno vreme. U istom mesecu poslodavci su prijavili potrebe za 20.758 radnih mesta. Ne navodi se zašto nisu uspeli da popune gotovo 6200 slobodnih radnih mjesta, a nema ni jasnot odgovora na pitanje kako objasniti ovaj nesklad?
"Imam višegodišnje loše iskustvo sezonskog rada u turizmu. Gazda mi je jedno obećavao, a u praksi je sve bilo drugačije. Radila sam sve, od sobarice do pomoćne radnice u kuhinji. Nisam imala slobodnog dana u nedelji, a radni dan je u proseku trajao 12 sati. Spavala sam u skučenoj sobi s još tri koleginice. Dobijala sam samo dogovorenu platu za osmosatno radno vjeme. Prekovremeno mi je uredno obećano ali na kraju nisam dobila ni lipe. Bila sam prijavljena tri meseca na minimalnu platu, a razliku do dogovorene dobijala sam na ruke. Prisiljena sam i ove godine na sezonu, ali sam promenila poslodavca. Nekoliko mojih koleginica, koje su imale još gora iskustva, odustalo je. Kažu da će radije badava ležati kod kuće nego crnčiti za nikakav novac", kaže za Slobodnu Dalmaciju jedna sezonska radnica iz Sinja.
Među zanimanjima koja se najviše traže su ona u građevinarstvu. Jedna od većih građevinskih firmi na području Dalmacije "Jukić-DAM" je među prvima posegnula za stranim radnicima.
"Bili smo prisiljeni da se okrenemo izvorima gde su još uvek postojali bazeni donekle stručnih radnika. Prve strane radnike dovodili smo iz Bosne i Hercegovine, a potom iz Severne Makedonije, Kosova, Moldavije, Ukrajine… Danas je najveći broj naših zaposlenih iz Indije, Nepala… Došli smo do toga da nam je sveedno gde gradimo u Hrvatskoj, jer smeštaj za strane radnike moramo da organizujemo jednako u Splitu kao i u Rijeci ili bilo gde drugde. Trošak i ostala logistika dođu nas na isto", objašnjava Danijel Jukić, vlasnik firme i dodaje da bi bez dovođenja stranih radnika sigurno propali.
"Mene u razvoju lanca maloprodaje koči upravo nedostatak stručnih mesara, kojih jednostavno nema. Na redovnom školovanju ih je vrlo malo. Godišnje se za zanimanje mesar u našoj županiji upisuje samo nekoliko učenika. Ta deca uče i nauče zanat. Kako ih je nedovoljno, na tržištu se pojavljuju mesari koji su se prekvalifikovali kroz tromesečne tečajeve. Oni jednostavno nisu dovoljno stručni. Takvi umanjuju kvalitet usluge na mesarskom panju i generalno u odnosu s mesom, pa opravdano raste nezadovoljstvo kupaca. Svima nama je u interesu da zadržimo kvalitetnog radnika. U mojoj firmi nikada nisu bile minimalne plaće. Dobar mesar uvek je imao i imaće dobru platu. Iako mi ova sadašnja kretanja ne ulivaju optimizam. Cene rastu bez kontrole i rezona, pada potrošnja, smanjuje se promet. Ako se to nastavi, ja ne znam kako ćemo osigurati novac za pristojne plate", kaže Jakov Lovrić, vlasnik i direktor tvrtke MEL iz Hrvaca.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
