Vrište danonoćno, nikad nemaju mira, kradu ljudima hranu iz ruku, ili jedu iz nezatvorenih kanti za smeće, to je život gradskih galebova ukratko. Iz pesme, preselili su se u noćnu moru gostiju i stalnih Zadrana.
- Imamo veliki problem u tovarnom pristaništu, postoje uređaji koji emituju zvuk, moram da imam dve-tri varijante. Pomažemo jedni drugima oko uređaja, njihova cena je oko 10.000 kuna i to je investicija koja radi neko vreme. Broj galebova je donekle smanjen, ali je to sve privremeno, a o ostalim troškovima koje imamo sa galebovima suvišno je govoriti, njihovo prisustvo je poskupilo i održavanje lokala – kaže Đoni Štambuk, direktor Zavoda Lučke uprave Zadar, koji sa svog radnog mesta posmatra problem s kojim se bore sve mediteranske luke. Svako jutro i veče ista priča. Ono što se danju čisti, kao da ništa nije bilo, ujutru treba sve krenuti od nule.
- Bio je veštački soko, videli smo zaštitne mreže u Kilu, ali za sada nema efikasnog rešenja za nas. Ima slučajeva da su problem na drugom mestu rešili živi sokoli, ali ih treba doneti na 40 dana, što je u stvari veliki finansijski trošak, a i teško izvodljiv zbog putničkog pristaništa, a koliko trošimo na čišćenje nered koji ostavljaju za sobom je posebna priča, a ipak sve mora biti čisto. Sve što smo do sada uradili, ništa se nije pokazalo trajno efikasnim, ni za nas ni za druge. Zvali smo i zadarski aerodrom, oni imaju svoje vatrogasce, pa kada je broj galebova prevelik za bezbednost letenja, jednostavno ih oteraju vodenim topovima, a nama je to nemoguća misija – kaže Štambuk.
Problem nije manji ni u samom centru grada. Gomile restorana u koje dolaze galebovi da jedu ili đubre koje se ostavlja svuda. Noću je buka nesnosna, a iznervirani građanin nedavno je u širem centru grada pucao na ptice iz vatrenog oružja.
– Tako je već 50 godina svuda u svetu. Gruba procena je da u našoj zemlji ima 60.000 pari galebova, iako je to prilično stara brojka – kaže dr sc. Luka Jurinović iz Centra za peradarstvo Hrvatskog veterinarskog instituta u Zagrebu.
Dugi niz godina zajedno sa svojom ekipom istražuje galebove, koji se kod nas najčešće viđaju, bukvalno svuda. Od Prevlake do Jakuševca u Zagrebu.
- Jednom galebu sam stavio prsten na Dugom otoku, a kasnije smo ga locirali u Švedskoj, tačnije u Malmeu. Problem galebova postoji, ali glavni problem smo mi, naime, jedini način da se stanovništvo drži pod kontrolom je da im se uskrati hrana, ništa osim lažnih jaja, lažnih ptica, lažnih zvukova, nema smisla. Ptice posle nekoliko puta shvate da im zvuk ili neka druga ptica nije naudila, više se toga ne plaše – objašnjava stručnjak. Mnogo pritužbi građana nagnalo je Grad Zadar da barem nešto pokuša. Oni su već izabrali rešenje za koje misle da će imati rezultate.
– Dakle, ukratko, poznat je način smanjenja broja (populacije) galebova – postavljanjem lažnih jaja umesto pravih u galebova gnezda. Odmah posle leta biće napravljen snimak postojećeg stanja, a početak i realizacija plana i metoda aktivnosti ići će uz obezbeđenje sredstava u budžetu, bilo kroz rebalans ili novi budžet za 2023. godinu. – objašnjava Jakov Vidović iz gradske službe za socijalnu zaštitu i zdravstvo.
Kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
