Novinari Slobodne Dalmacije neki dan su otišli na Hvar, ovaj put ne zbog divlje mladeži i bučnih zabava koje izluđuju ovdašnji život, već zbog pice koja u pekari košta 480 kuna. To nije restoran ili picerija, to je samo pekara. Obična pekara. "Riva" se zove.
Vlasnik pekare, Albanac iz Prizrena, objasnio je novinarima da je to njihov biznis plan. "Ovaj poslovni model je naš. Vi slobodno postavljate cene. Kupuju stranci. I niko se ne buni. Možda neki iz Hrvatske koji nisu znali. A svi znaju, ovde je uvek bilo najskuplje. Pa sve je skuplje na Hvaru. Nisam ja pljačkaš. Imate izbor da jedete", kaže vlasnik pekare u Hvaru, kao da je ovo sunčano ostrvo sama kolevka ovog delikatesa. I ima još toga. Zadarski portal je pre neki dan posetio jednog ugostitelja u restoranu na Poluostrvu, kod crkve sv. Dominika u istorijskom centru Zadra. Žali se da je profil gostiju katastrofa. Neki mu dolaze pijani. Priznaje da selekciju radi već na terasi.
„Ljudi bi rekli, puno pčela koje daju malo meda. Moja terasa je oivičena debelim konopcem i svako veče stojim na ulazu. Imam dosta rezervacija, stalnih gostiju koji mi se vraćaju jer znaju kakvu uslugu i atmosferu imam i koliko se trudimo i trudimo se, ali izgleda da smo se na Poluostrvu sveli na profil gostiju koji su slabo plaćeni“, žali se zadarski ugostitelj. Nadalje, još uvek su sveže slike sa splitske Ultre, festivala koji okuplja mlade iz celog svijeta, čije su ih domaćini prevarili da se smjeste u stambene zgrade po smešnim cenama, dok su ih organizatori dočekali na stadionu uz vrhunski ugođaj. Stranci su tako flašu vode od pola litre plaćali 34 kune, a pivo im je naplaćeno 48 kuna. Džin i tonik, na primer, košta 55 kuna, a viski sa kolom 59 kuna. I da, ne daj Bože da iko ogladni. Domaća pljeskavica koštala je "ultrase" 92 kune, dok su sendvič od tunjevine naplaćivali 72 kune.
Skoro svakodnevno mediji izveštavaju o turistima koji su opljačkani kada izađu iz menjačnica. U moru primera izdvojićemo samo dva: čitalac iz Makarske je otišao u menjačnicu da zameni 100 evra u kune, a iako je kurs evra prema HNB-u 7,49, čitalac je dobio samo 607 kuna. Isti iznos čitatelj je dobio u mjenjačnicama u Rovinju i Jelsi. Burze su privatne i mogu da određuju kurs koji žele, ali ovo je loša reklama za Hrvatsku“, slažu se čitaoci. Ali koga briga za Hrvatsku? Starost turista, država iz koje dolaze, da li su išli na daleki put sa decom ili bez, sa ili bez kućnog ljubimca, da li stižu jahtama ili autostopom, hrvatskom preduzetniku je svejedno, pohlepa ne bira. U doba rastuće inflacije, uz najave teške jeseni tipa "ko preživi, taj će pričati", pohlepa ne pita, samo hoće da se obezbedi, samo grabi, hrani turizam, ključnu hrvatsku provrednu granu, zamajac posrnule domaće privrede, ali i džep pojedinca.
Kada se na gornje dodaju slike prepunih vozova koji idu ka moru, sa putnicima koji sede i leže na podovima, sa prugom u katastrofalnom stanju, to je „Hrvatska puna života“, „Raj na zemlji“ i „Zemlja za Novi početak". Oni koji veruju u slogan turističke zajednice, svaka mu čast. Ima Hrvatska dugu tradiciju prihvatanja da sebi obezbedite nešto mimo pravila i dobrih običaja, ukorenjeno podjednako u narodu i eliti. Uostalom, i pored svih zabeleženih slučajeva korupcije i klijentelizma, uvek iste stranke i isti političari pobeđuju i prođu na izborima. Ako je krađa u Hrvatskoj postala društveno prihvatljiva, zašto bi Jadran leti bio izuzetak? Prema brojnim istraživanjima tokom predsezone, Hrvatska je među top destinacijama za odmor: dobro povezana sa svetom, dostupna automobilom iz cele Evrope, sa hiljadu ostrva i prelepim morem.
Ali za turiste danas, u jeku turističke sezone, Hrvatska je ovakva, pohlepna, skuplja od većine mediteranskih zemalja. A mi smo se bunili da su furešti oterali starosedeoce. Danas će domaći, ako ovako nastave, juriti goste. Trenutno ne postoji hrvatski hotel od Umaga do Cavtata u kome je cena noćenja niža od 200 evra. Većina hotela ima muke i sa zaposlenima, osoblje je uglavnom pitomo, ljubazno, ali ne i profesionalno. Istovremeno, u hotelima sa četiri zvezdice na Azurnoj obali, u Kanu ili Nici, možete prenoćiti za 120 evra, a u hotelima niže kategorije za 50 evra. Uz takvo rezonovanje, turisti iz Hrvatske su sve bliži Francuskoj, Grčkoj ili Crnoj Gori nego bilo kom hrvatskom ostrvu, a da ne govorimo o Istri ili jugu Hrvatske. Rečeno jezikom vlasnika pekare koji turistima prodaje picu za 480 kuna, "imate izbor da jedete". Imate izbor da leto provedete negde drugde.
Kurir.rs/Večernji.hr
NE PROPUSTITE
