Njegova supruga Oksana je jedan od najboljih ukrajinskih fotografa, snimala je i za Plejboj, a sada su joj klijenti i hrvatske trudnice, navodi Jutarnji list.
- Slušajte - kaže Kiril Kirik (37), gledajući u svoj laptop i pruža slušalice svojoj supruzi Oksani Kirik (33). Oprezno je posmatra dok ih stavlja na uši. On pritisne plai i Oksana počinje da pomera glavu u ritmu muzike. Isprva stidljivi, a onda samouvereniji sa širokim osmehom.
- Ovo je novi hit - oduševljeno je rekao Kiril dok je svirala njegova verzija pesme Dine Dvornik Tebi pripadam. Ovo je verzija koja je pre dve nedelje očarala punu zagrebačku Akuarius. Tamo je Kiril Kirik bio glavni izvođač, a umesto u rodnoj Ukrajini i svom Hersonu, spremao se za nastup u Paruževini – skrivenom naselju kod Kašine na samom istoku Zagreba.
Zvuke metaka, detonacije, poglede na ratne avione, helikoptere, putujuće rakete Kiril i Oksana zamenili su tišinom tog sićušnog mesta. Većina kuća oko njih su vikendice koje su prazne tokom nedelje. Četvorogodišnju ćerku su upisali u vrtić i časove plesa. Kiril je nastavio da nastupa kao di-džej na festivalima širom Evrope, a Oksana, koja je fotografisala ukrajinske zvezde, trudnice i radila za Plejboj u Hersonu, sada retušira fotografije za jednu američku kompaniju.
Oni su ovde stigli u maju tražeći sigurnost i mir, pokušavajući da obnove svoje uništene živote koji su iz temelja izmenjeni ratom za koji nisu ni tražili ni verovali da će se desiti. Njihov grad je pripojen Rusiji i sa zebnjom prate sve informacije o Hersonu, gde su Kirilovi roditelji. Kažu da već šest dana ne mogu da stupe u kontakt sa njima. Za kuću u kojoj žive čuli su od prijatelja dok su bili u Gruziji.
- Ne znam mnogo o Hrvatskoj, ali znam za Darija Srnu - proziva Kiril bivšeg kapitena Hrvatske i Šahtjora. Veliki je navijač kluba iz Donjecka, koji je prisustvovao svakoj domaćoj utakmici u tom gradu. Naravno, bilo je to pre 2014. godine, kada je Donbas bio ukrajinski. Inače, Kiril je i sam bivši profesionalni fudbaler, karijeru je započeo u Borisfenu, za koji je debitovao 2005. godine. Bio je svestran, pokrivao je pozicije u odbrani i veznom redu, a karijeru je proveo u prvoj i drugoj ukrajinskoj ligi. Nastavio je sa fudbalom u Hrvatskoj, pridruživši se NK Croatija Hrastje, za koji je na svom debiju u prijateljskoj utakmici postigao het-trik, ali još čeka svoj zvanični nastup jer je jutro posle meča osetio bol u kolenu, koja još nije prestala.
Njihov dolazak u Hrvatsku bio je sve samo ne lak. Pre početka rata, Kiril se spremao da poseti Lids gde je imao svoj prvi meč u Engleskoj. Zbog toga je predao svoj pasoš ambasadi Velike Britanije u Kijevu da bi dobio vizu. Međutim, počeo je rat, a pasoš mu nije vraćen.
– Dan pre rata javio mi se prijatelj sa Krima i rekao da se nešto sprema zbog broja vojnika koji su se tamo okupili. Kada je sve počelo, Hersonci su počeli da beže ka Rumuniji. Krenuo sam prema autu i video da imamo goriva samo za 45 kilometara. Otišao sam na pumpu, a tamo je bio red od stotinak automobila – prepričava Kiril.
Kiril i Oksana su odlučili da uzmu svoju ćerku i odu kod njenih roditelja. Nisu hteli da rizikuju da idu kolima u Rumuniju jer su rakete neprestano padale oko područja kroz koje su morali da prođu. Prvo nisu razaznali šta se dešava oko njih, gde su eksplozije i ko koga napada. Na svako upozorenje na opasnost odlazili bi u podzemno sklonište. Posle deset dana im je postalo normalno, koliko je normalno da rat to postane.
- Bila je to luda situacija. Jednom sam sedeo na balkonu sa ocem i pio kafu, kao što sedimo sada. Pogledali smo u daljinu i primetili rakete kako lete kilometar-dva od nas. Zaista lud - opisao je Kiril.
Ukrajinu su napustili u aprilu posle rođendana DJ-a. Krenuli su prema Krimu i prešli u Rusiju u Gruziju, gde su ostali mesec dana. Nakon što im je prijateljica rekla da zna za kuću u Hrvatskoj koju vlasnik besplatno nudi ukrajinskim izbeglicama, oni su prihvatili ponudu i automobilom preko Turske došli u Paruževinu, a Kiril ni tada nije imao pasoš.
- Kada smo došli, osetili smo olakšanje. Da, morali smo da se prilagođavamo životu u novoj sredini, ali više nismo bili u svakodnevnoj opasnosti – kaže Oksana. Fotograf dodaje da su ljeto željeli što bolje iskoristiti, pa su putovali obalom obilazeći: Rabac, Rovinj, Poreč, Rijeku, Pag i Dubrovnik, gdje su boravili dva sata jer su, kako su istakli, cijene bile previsok. Svidelo im se ono što su videli tokom tih putovanja. Sviđa im se i u Paruževini, posebno Kiril, čije mesto podseća na roditeljski dom u blizini Hersona.
- Ovde je udobno, lepo, nema previše ljudi. Obdanište je malo udaljeno, tako da pola dana prevozimo ćerku, ali se nadamo da će do decembra biti otvoren novi u Kašini. Drugačije je nego u drugim mestima gde su Ukrajinci izbegli, poput Poljske, Rumunije ili Nemačke, jer ih je ovde daleko manje. Neću reći da je to nužno loše ili dobro, ali je drugačije.
Impresionirao ih je i hrvatski mentalitet, koji porede sa ukrajinskim. Fotografkinja je istakla da joj se čini da Hrvati imaju više razumevanja prema njenom narodu zbog Domovinskog rata. Supružnici su se sreli i sa prigorskim domaćinstvom. Naime, nisu mogli da izbegnu da probaju rakiju, komšije ih često zovu na čašicu-dve.
- Ljudi kad me vide zovu, kažu hajde sedi, ja se odmah oraspoložim i kažem hajde. Rakija se razlikuje od votke i ima više ukusa. Prvi put smo probali kod vlasnika kuće, pili smo dunju – otkriva Kiril
- Ne, ne, pio si vino od šljive - rekla je Oksana.
- O, ne. Kupio sam šljivu u prodavnici. Domaća je bila dunja – odgovara muž.
Išli su i na nekoliko festivala sa živom muzikom u komšiluku tokom leta kada je bilo više ljudi u vikendicama, a kada bi stigli, pekli bi i roštilj u svojoj sjenici. Danas je njihov svakodnevni život prilično užurban. Ustaju u sedam sati i vode ćerku u vrtić, pa na posao, Kiril pušta muziku na laptopu jer mu oprema nije stajala u automobilu kada je odlazio iz zavičaja, dok Oksana uređuje fotografije. Retko idu u centar Zagreba, uglavnom kada žele u šetnju ili ako Oksana ima snimanje. Prilagođavanje novom gradu bilo joj je teže jer je ostala bez svojih klijenata.
Počela je da radi kao fotograf pre deset godina u jednom noćnom klubu na Crnom moru. Ona je razvila svoju karijeru i, kako nam je rekao Kiril, postala je jedan od najpopularnijih fotografa u Hersonu. Svaki dan je imala bar jednog klijenta, često i više.
- U Ukrajini ima dosta fotografa. Porodice dolaze da se slikaju za praznike, to je tradicija. Tamo sam fotografisala i svadbe, za Plejboj, ali uglavnom poznate ličnosti. Najviše sam se bavio umetničkom fotografijom. Sada radim puno radno vreme za kompjuterom, nisam navikao na to jer sam ranije uvek imao kameru u rukama. Fotografisala sam samo nekoliko ukrajinskih turista, prijateljice koje su ovde dolazile i neke hrvatske trudnice - kaže Oksana, fotoaparat u ruci.
Pitali smo je da li bi volela da fotografiše hrvatske poznate ličnosti.
- Naravno. Ali znam samo za jednu – Severinu – veselo je rekla Oksana.
Kirilov porodični život podseća ga na detinjstvo
Njene kolege iz Hersona su se takođe rasule po Evropi. Niko od njih nije nastavio svoju profesiju i imaju velike probleme da pronađu posao. Zato je Oksana zadovoljna što je bar u stalnom kontaktu sa vrhunskim fotografima jer retušira slike. Veruje da će joj ova poznanstva dobro doći kada počne da fotografiše koliko i do sada. U međuvremenu svoje radove predstavlja na svojoj Instagram stranici. To je kolekcija umetničkih fotografija na kojima se ponekad nalaze modeli u izazovnim pozama. Među njenim klijentima je i Rej Lil Blek, japanska porno glumica, koju je fotografisala u hotelu Esplanade.
Oksana i Kiril Kirik se i dalje prilagođavaju životu u novoj oblasti. Svakim danom im je sve lakše. Trude se, koliko mogu, da se bave istim stvarima kao i ranije, ali nisu zanemarili integraciju u novu sredinu. Oksana pokušava da savlada hrvatski jezik, a Kiril voli da provodi vreme sa saigračima iz NK Croatia. Kako priznaje, trenutno to ne radi onoliko koliko bi želeo, što zbog povrede, što zbog velikog broja povreda. Prošlu nedelju je proveo na nastupu u Amsterdamu, a posle našeg razgovora odmah je odleteo u Padovu gde je nastupio na žurci za Noć veštica. Njihov tempo života je ubrzan i uprkos nekoliko mukotrpnih uzdaha i izdaha, tako im se dopada.
- Ne bih menjala, sviđa mi se taj tempo - izjavila je Oksana Kirik, fotograf iz Hersona, brižno pogledavši svog supruga Kirila.
(Kurir.rs/Jutarnji list)
NE PROPUSTITE
