Ivan ne obilazi veseo svoja žitna polja po Slavoniji. Danas su trebala da budu svetlo zelena. Ali "Žuta rđa" je stigla u Hrvatsku. To je retka bolest pšenice koja uništava usev.
"Lečio sam ga pre četiri dana, ali se za dva-tri dana strahovito proširio. Kad se prođe traktorom, traktor požuti kao da si ga farbao ili bacio žutu prašinu", opisao je poljoprivrednik Ivan Mandić za Dnevnik Nove TV. .
Već je potpuno izvesno da će rod biti manji za oko 30 odsto. A ako se bolest ne leči, procena je još drastičnija. 50 posto.
"Žuta rđa je zapravo gljivica koja napada list pšenice. A list je odgovoran za obezbeđivanje energije fotosintezom. Ovakav žuti list to ne može. A bez energije nema ploda."
Topla i vlažna zima pogodovala je gljivici, za čije će lečenje poljoprivrednici morati da izdvoje dosta novca, jer takav tretman pšenice mnogo košta. I pored toga što će ga sigurno biti manje - za hrvatsku pšenicu - cena pada.
Poljoprivrednici se u očaju pitaju kako je moguće da hleb poskupljuje?
"Apsolutno ne razumemo zašto je tako malo? Brašno je jeftino, ništa u lancu nije jeftinije, samo je naša pšenica pojeftinila za jednu kunu u odnosu na godinu ranije", komentariše Mato Brlošić iz Hrvatske poljoprivredne komore.
Hrvatska proizvodi tri puta više pšenice nego što joj je potrebno, ali će izvoz ove godine biti manji. A manji prinos znači manji prihod.
"Imate troškove rada i svega. Troškovi se gomilaju, pogotovo što su sredstva zaštite znatno poskupela. Prošle godine je bilo upola manje", kaže Mandić, koji smatra da će zbog ovoga biti nema profita na pšenici ove godine.
"Ni jedan poljoprivrednik ove godine neće ostvariti profit u proizvodnji pšenice. Sastali smo se sa Ministarstvom poljoprivrede pre svega zbog uvoza ukrajinskog brašna. I problema sa ukrajinskim pšenicom. Bilo bi dobro, najbolje da se zabrani uvoz ove robe iz trećih zemalja“, rekao je Brlošić.
A zbog „Žute rđe” poljoprivrednici će od ministarstva tražiti i povoljne kredite, jer će ove godine, kažu, propasti ne samo usevi, već i, ionako, mali broj porodičnih gazdinstava.
"Šteta od ove bolesti je 20-30 odsto na usevima. Poslednji put je zabeležena u Republici Hrvatskoj 2014. godine kada je zahvatila podravski deo Hrvatske sve do zapadnog Srema, kada je šteta bila upravo ovolika, znači 20-30 odsto“, rekao je Tugomir Majdak iz Ministarstva poljoprivrede.
(Kurir.rs/Jutarnji list)
NE PROPUSTITE
