TAJNU UBISTVA LEPE IVANE ODNEO U GROB: Mladen (75) do kraja nije progovorio o zločinu koji je celu zemlju DIGAO NA NOGE

Mladen Šlogar (75), ubica devojke Ivane Hodak, preminuo je prirodnom smrću u zatvorskoj bolnici.

Za razliku od Ivane, čiji je život naprasno prekinuo hicima iz "berete" 6. oktobra 2008. godine oko 11 sati u jednom haustoru u Zagrebu, Šlogar je preminuo prirodnom smrću u Bolnici za osobe lišene slobode. Preminuo je u petak rano ujutro usled teške bolesti izdržavajući kaznu od 30 godina zatvora.

Šlogar na suđenju na Županijskom sudu u Zagrebu nije želio da iznosi odbranu zbog čega će mnoga pitanja i nelogičnosti iz istrage zauvek ostati bez odgovora.

Ubica je nakon hapšenja u februaru 2009. godine policiji i istražnom sudiji dao iskaz o tome kako je i zašto ubio Ivanu Hodak. Motiv je zvučao neuverljivo. Ispričao je da je zapravo bio ljut na njenog oca, poznatog advokata Zvonimira Hodaka, kome je želeo da se osveti, a to je navodno planirao deset godina.

Tvrdio je da mu je Hodak obećao pomoć nakon što je sredinom 90-ih godina prošloga veka ostao bez posla na teniskim terenima, ali da to nije učinio i da mu je nakon toga krenulo nizbrdo i da je završio na ulici...

Takođe je tvrdio da je kobnog dana spazio ženu za koju mu se učinilo da je Ivana Hodak i da je počeo da je prati. Požurio je za njom u zgradu dok se ulazna vrata još nisu zatvorila. Pucao joj je u prsa, a nakon što je pala i u čelo. Mlada advokatska pripravnica i sudska veštakinja za grafologiju izdahnula je majci na rukama.

- Dan kad sam je zauvek izgubila je najgori i najteži dan mog života. A počeo je sasvim normalno. Išla sam da uplatim kumstva za decu iz Afrike i to se dogodilo baš kad sam se vratila kući. Kad sam je mrtvu držala na rukama ukazala mi se slika Majke Božje kako ispod krsta na rukama drži Isusa. Prošaptala sam joj: "Majko, evo predajem ti je, nadam se da ćeš je ti nadalje čuvati umesto mene" - prisetila se u jednom intervjuu za 24sata majka nastradale devojke Ljerka.

Okrutna likvidacija Ivane Hodak je potresla Hrvatsku. Bila je povod za smenu dva ministra, a smenjen je i direktor policije. Istraga nije davala rezultate i doslovce se tapkalo u mraku.

ISTRAGU OBELEŽILI PROPUSTI

Na mestu zločina nađene su dve čaure vrlo čestog kalibra 7,65 milimetara koji se lako nabavlja među kriminalcima. Drugih značajnih tragova niti svedoka nije bilo.

Istragu su od početka pratili brojni propusti. Do početka uviđaja mesto zločina pregazilo je dvadesetak ljudi, uključujući članove ekipe hitne pomoći, pripadnike policije, komšije... Kobnog dana nije radila nadzorna kamera koja snima ulaz.

Oko dva meseca kasnije policija u Zaprešiću na jednom seniku pronalazi i formalno od Šlogara oduzima pištolj "bereta" sa pet metaka. Šlogara, umesto da ga podvrgnu ozbiljnoj istrazi, policija prijavljuje Prekršajnom sudu u Zaprešiću za ilegalno posedovanje oružja i skitnju. Pištolj je veštačen tek dva meseca kasnije kad je utvrđeno da je upravo ta "bereta" korišćena prilikom ubistva Ivane Hodak.

Na čauri s mesta zločina pronađen je samo delimičan DNK profil muške osobe koji pripada profilu Šlogara. Tvrdilo se da je Šlogar na dan ubistva prepoznao Ivanu na ulici i sledio je do ulaza gde ju je ubio, međutim, susedi iz prizemlja svedočili su da su videli Ivanu kako svoj automobil parkira ispod prozora neposredno pre ubistva.

PIŠTOLJ DVA MESECA BIO U FIOCI

Na njegovoj odeći nije bilo barutnih čestica, a nije bilo ni materijalnih dokaza da je upravo on pucao iz pištolja. Šlogara nisu videli na mestu zločina, a na retkim snimcima nadzornih kamera nije ga bilo moguće prepoznati.

Pištolj je dva meseca ležao u fioci policije u Zaprešiću, a Šlogar je policajcima tvrdio i kako je pobegao kroz nepostojeći stražnji izlaz. Sve su to samo neke od činjenica koje bude sumnju u obrazloženje koje su prihvatili policija, zagrebački Županijski sud, a potom i Vrhovni sud.

Ivana Hodak likvidirana je samo četiri dana nakon što je branjenik njenog oca, penzionisani general Vladimir Zagorec, izručen Hrvatskoj iz Austrije zbog sumnje da je kao pomoćnik ministra odbrane 2000. godine iz sefa ministarstva odneo dragulje u vrednosti pet miliona dolara, namenjene kupovini oružja za odbranu Hrvatske.

Ivanino ubistvo je zločin koji je po svim karakteristikama imao prizvuk naručenog ubistva koje je počinio profesionalac, međutim, za ubistvo je na kraju osuđen zagrebački skitnica sa dna društvene lestvice.

KUPIO ŠAMPON PROTIV PERUTI

Šlogar se na dan ubistva oko 9 sati iz Zaprešića došao do Britanskog trga gde je navodno za 30 kuna kupio šampon protiv peruti. Tramvajem se odvezao do Zrinjevca.

Tvrdio je da je sve vreme nosio pištolj.

Hodajući ulicom prema železničkoj stanici uočio je Ivanu Hodak i požurio je za njom u zgradu dok se ulazna vrata još nisu zatvorila. Dvaput je pucao u devojku.

Uprkos priznanju njegova priča bila je puna rupa. Komšinica iz prizemlja tako je kobnog prepodneva oko 11 sati kroz prozor videla Ivanu kako se parkira ispred njenog prozora i izlazi iz automobila. Priča o kupovini šampona protiv peruti takođe je čista Šlogarova izmišljotina. Radnici koji su radili toga dana nisu ga videli niti je trgovina u ponudi imala šampon protiv peruti za 30 kuna.

- Časni sude, ne znam šta bih rekao, nisam se dogovorio sa svojim advokatom, imam dilemu - sve je što je Šlogar rekao sudiji.

Nije progovorio ni kasnije nego je tajnu o ubistvu odneo u grob.

(Kurir.rs/24sata)