Iz daljine Blaca izgledaju idilično. Izbliza druga priča. Struje nema od 1974, voda nikad nije ni došla. Ali jedini stanovnik, 67-godišnji Zdravko Spajić, nema primedbi.
- Ovde sam ja sam non stop i zato me zovu gradonačelnik. Sam sebi pišem ure i sam sebi plaćam. Imam solare, imam bunar za vodu i opet se živi. Ima gore i od ovoga - kaže nam Zdravko.
Svega je nekada bilo u Blacima - ljudi, škole i krava. Danas pustinja.
- Ovde je bilo 32 dima. U svakoj je kući bilo u proseku pet-šest ljudi i dece, a danas nigde nikoga. Odavde su naše mlekarice nosile mleko u Split - kaže Zdravko.
Svašta je Zdravko u životu prošao, pa čak i preživeo pad helikoptera. Pre četiri godine ostao je bez supruge, ima porodicu u Solinu koja pazi na njega, ali iz Blaca se ne da.
- Samoća mi ne pada teško. Meni ti je najteže u životu kad kažu "ja bih ovako, onako". Onda ja kažem - prijatelju, rešavaj probleme na drugom mestu. Ja ću šta mogu pomoći, u gradonačelnika se sve nađe, u podne, u ponoć. Ali ja sam zadovoljan sa 700 evra penzije, meni dosta - kaže Zdravko.
Još jedan dobar dan je iza njega. Kaže da od života ne treba filozofiju praviti, sve može jednostavnije.
- Nikad ne znaš što nosi dan, što noć, a ja sam s ovim ne zadovoljan, nego ponosan - poručuje.
Kurir.rs/HRT
Prenela M.M.C
NE PROPUSTITE
