U mestu Zvjernica kraj Knina pronađeno je obezglavljeno telo vučice obešeno na saobraćajnom znaku.
Počinilac ili više njih nije poznat, a policija je nakon uviđaja pokrenula kriminalističku istragu, koja će uključiti i forenziku kako bi se utvrdio uzrok smrti.
Predsednik udruženja prijatelja životinja Luka Oman oštro je osudio ovakvo postupanje.
Prema važećem hrvatskom zakonu vuk je zaštićena životinja, a osobi koja je ubije preti novčana kazna od 930 do gotovo 4.000 evra.
Zoolog Dijana Benet, kaže da ljudi smatraju vukove za opasne životinje, ali da zapravo vukovi najverovatnije žele da se sklone od ljudi.
"Naravno, imaju neku svoju markaciju da su oni zločeste jedinke, ali oni zapravo samo žive svoj život. Nezgodno je što su predatori, što njih sama biologija tera da jedu druge životinje. Kao što je na primer lav u Africi, tako je vuk u Evropi. Uloga top predatora je da bude manji broj jedinki, ali on zapravo kontroliše populaciju svog prirodnog plena koji su biljojedi. Jer ako ne bi bilo predatora broj biljojeda bi se povećao, a kako biljojedi jedu biljke oni bi opustošili sve biljke, celu okolinu i jedno bi išlo za drugim i taj ekosistem bi opadao", objasnila je Beneta.
U Hrvatskoj živi jedna vrsta vuka, canis lupus.
Počinilac ili više njih nije poznat, a policija je nakon uviđaja pokrenula kriminalističku istragu, koja će uključiti i forenziku kako bi se utvrdio uzrok smrti.
Predsednik udruženja prijatelja životinja Luka Oman oštro je osudio ovakvo postupanje.
Prema važećem hrvatskom zakonu vuk je zaštićena životinja, a osobi koja je ubije preti novčana kazna od 930 do gotovo 4.000 evra.
Zoolog Dijana Benet kaže da ljudi smatraju vukove za opasne životinje, ali da zapravo vukovi najverovatnije žele da se sklone od ljudi.
"Naravno, imaju neku svoju markaciju da su oni zločeste jedinke, ali oni zapravo samo žive svoj život. Nezgodno je što su predatori, što njih sama biologija tera da jedu druge životinje. Kao što je na primer lav u Africi, tako je vuk u Evropi. Uloga top predatora je da bude manji broj jedinki, ali on zapravo kontroliše populaciju svog prirodnog plena koji su biljojedi. Jer ako ne bi bilo predatora broj biljojeda bi se povećao, a kako biljojedi jedu biljke oni bi opustošili sve biljke, celu okolinu i jedno bi išlo za drugim i taj ekosistem bi opadao", objasnila je Beneta.
"On je raspostranjen u Evropi. Procenjuje se da je u Hrvatskoj nekoliko stotina jedinki. Oni su strogo zaštićena vrsta u Hrvatskoj i Evropi jer se smatra da im je ugrožena populacija", dodala je Beneta.
Na pitanje novinara zašto vukovi dolaze blizu naselja i kakve su njihove migracione navike, Beneta je objasnila da divlje životinje ne poznaju granice. Oni migriraju između Slovenije, Hrvatske, Bosne i Italije.
"Nezgodno je to što širenjem naših naselja, koja su više tačkasto raspoređena jednostavno ulazimo u njihove teritorije, a oni su veliki od 140 do 140.000 kilometara, u zavisnosti od broja jedinki u čoporu. Zahtevaju neku veću površinu i ako nalete na neobičnu pojavu kao što je ljudska aktivnost oni se osećaju ugroženi. Isto tako kako im pada broj populacije njihovog prirodnog plena, tako su primorani da se spuštaju i napadaju stada što je jako nezgodno", objasnila je Dijana Beneta.
(Kurir.rs/Blic/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
