Četiri godine posle fantastičnog otkrića dve i po hiljade godina starog ilirskog šlema iz Zakotorca na Pelješcu, arheolozi su jutros, gotovo na istom mestu, pronašli još jedan, još stariji!
Neverovatnu vest saopštila je Marta Kalebot , arheolog iz Gradskog muzeja Korčula i član arheološke ekipe koja vredno kopa u Zakotorcu. Isti tim koji je pronašao prvu kacigu 2020. godine, juče je pronašao i drugu, nešto stariju, ali će detalji biti utvrđeni kroz detaljnu analizu.
- Hrvoje je podigao kamen i počeo da viče da je našao drugu kacigu! Osećaj je, u najmanju ruku, fenomenalan, osećam se veoma uzbuđeno, neverovatno otkriće i po drugi put.
Razlikuju se po obrazima
Drugi šlem pronađen je desetak metara od mesta gde je pronađen prvi. Oni su malo drugačiji, razlikuju se po obrazima pored lica, po čemu zaključujemo da današnji pronađeni potiče iz 5.-6. veka, što znači da je nešto stariji od prvog, ali ipak moramo da utvrdi detalje - ispričala nam je ispod glasa mlada arheologinja Kalebota.
Ekipu koja je očigledno izuzetno srećna, osim Marte Kalebote i korčulanskog muzeja, čine prof. dr Hrvoje Potrebica sa Odseka za arheologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji je pronašao kacigu, i dr Domagoj Perkić iz Dubrovačkih muzeja, koji vodi tim i finansira iskopavanja. U timu su i Vicenco Pijerov , kustos pripravnik iz Dubrovačkih muzeja, Mirna Šandrić , studentica Filozofskog fakulteta, i Miroslav Vuković sa te visokoškolske ustanove.
Bio je više nego u pravu, a vest o još jednom dobro očuvanom i veoma starom šlemu samo je šokirala naučnike, arheologe i istoričare širom sveta. Reč je o lokaciji antičkog sela Zakotorac u Donjoj Bandi na Pelješcu i naselju Nakovana.
Kalebota nam otkriva da je drugi šlem pronađen u polukružnom aneksu okruženom kamenjem u velikoj gomili, dok je prvi pronađen u prostoru pored groba sa mnogo dodatnih predmeta kao što su kopče, perle, keramičko posuđe, ćilibar.
Arheolozi i dalje nagađaju da li je u pitanju bila kaciga koja je bila zavetni poklon za jednog umrlog ratnika ili je važila za celu gomilu, odnosno da li je bila u službi drugih sahranjivanja. U odličnom je stanju, samo je malo savijen na vrhu.
Analize su u toku
Uskoro ćemo znati više detalja, ali razlog što se ovako vredni šlemovi nalaze u Zakotorcu svakako je Pelješki kanal.
Hiljadama godina, 12 kilometara dug morski kanal koji razdvaja ostrvo Korčulu i poluostrvo Pelješac bio je i ostao najsigurniji i najkraći trgovački i putnički put do Dubrovnika. Pelješki kanal razlog je brojnih drugih arheoloških nalazišta na ostrvu i poluostrvu, a ljudi koji su tu živeli uglavnom su bili imućni, što zbog gusarenja, što zbog trgovine, o čemu svedoče pronađeni skupoceni predmeti.
Arheolozi su sa velikom verovatnoćom zaključili da je prvi šlem pripadao ilirskim Plerejcima, a o drugom će saznati više nakon analize.
(Kurir.rs/ Dalmacija.hr/ Preneo: T.A./ Foto: Ilustracija)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
