Došli su sa tri strane sveta, iz Venecuele, Teksasa i Izraela, a okupili su se povodom 75. godišnjice deportacije bitoljskih Jevreja. Među njima je bila i Sara Le Gutman Kalderon, ćerka Gite Alegre, koja je preživela holokaust u logoru Aušvic.
Gita je preminula u Izraelu, a na samrtnoj postelji je poželela da njena ćerka Sara jednoga dana poseti Bitolj. Ona ne samo što je ispunila poslednju želju majke, već joj je pošlo za rukom da okupi svu svoju rodbinu i pred njima i novinarima ispriča potresnu priču o svojim roditeljima.
"Kao desetomesečna beba sa roditeljima smo se iz Bitolja preselili u Izrael. Ja i danas tamo živim, ali mi je srce u Bitolju. Iako nisam rasla u rodnom gradu, rasla sam sa predivnim pričama o njemu. Moji roditelji su bili zaljubljeni u Bitolj.
Međusobno su komunicirali na makedonskom jeziku. I ja sam naučila nekoliko reči, ali razumem dosta više", kaže Sara Kalderon.
Njeni roditelji su pobegli iz Bitolja dan pre deportacije Jevreja 11. marta 1943. godine u nacističke logore. Prešli su grčku granicu i sklonili se u mestu Kostur.
Zajedno sa Gitom je bio i njen brat Šabtai, vrlo muzikalan čovek, koji je pre odlaska svoju harmoniku dao na čuvanje jednom Bitoljčanu.
"Moj otac se priključio partizanima, a moja majka i njen brat su ostali u Kosturu. Međutim, 1944. godine Nemci su pokupli sve Jevreje iz Kostura i odveli ih u Aušvic i druge nacističke logore. Na kraju, kada su ih saveznici oslobodili, od 1.000 žena preživele su samo njih 13, a među njima je bila i moja majka", kaže Sara.
Njena majka i ujak su izbegli smrt zahvaljujući tome što su bili u radnoj jedinici. Nekoliko dana pre nego što je Crvena armija oslobodila Aušvic 27. januara 1945. godine, logor je bio evakuisan, a tako obučeni logoraši su bili upućeni na takozvani marš smrti.
Kolona je bila duga 50 kilometara, a od 60.000 logoraša preživelo ih je samo 15.000. Među njima je bila i Gita Alegra, koja je na kraju završila u logoru Mathauzen u Austriji. Tu je dočekala kapitulaciju Nemačke. I njen brat je dočekao slobodu, ali je zbog iznemoglosti preminuo dva dana posle oslobađanja logora u Nemačkoj.
"Majka i otac su se vratili u Bitolj. Vraćali su se sa vozom i tada su se slučajno sreli. Jedan o drugome nisu znali da su živi. U Bitolju su se venčali. Tamo sam se i ja rodila, a zatim smo otišli u Izrael", priča Sara.
Posle rata, porodica iz Bitolja je vratila harmoniku Gitinog brata Šabtaia i kaput njenog dede Moše Šamija, koji nije smeo da nosi jer je Jevrejima za vreme deportacije bilo zabranjen da nose toplu odeću. Harmonika i kaput danas su izloženi u Muzeju u Izraelu posvećenom Holokaustu.
Kurir.rs/Sdk.mk
Foto: Printscreen Youtube/TV Orbis
NE PROPUSTITE
