Sveobuhvatni UNESCO-ov izveštaj sa stotinama stranica o stanju u regionu koji je dostavljen nadležnim državnim institucijama odražava situaciju na terenu, sa svim nedoslednostima, propustima, propustima, odstupanjima, greškama i neispunjenim obećanjima o poboljšanju.
Izveštaj je kritičan i realan, ali pre svega nepovoljan, pa verovatno neće biti većih odstupanja od konačne verzije, što će ohridski region verovatno premestiti na Spisak ugroženih svetskih prirodnih i kulturnih blaga.
Prema onome što se može videti u dokumentu, vlasti, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, nisu ispunile obaveze preuzete u 2017. godini da smanje ili eliminišu identifikovane pretnje u zaštićenom području. Naprotiv, postoje čak i primeri kontinuirane prakse protiv upozorenja izloženih u UNESCO-ovoj reaktivnoj posmatračkoj misiji 2017. godine. Zanemarivanje prirodnog i kulturnog bogatstva rezultira postepenom erozijom atributa zbog čega je uživao stečeni status.
Teško da će se ovo promeniti kada je reč o trenutnom statusu Ohrida i jezera, za šta postoji stvarna osnova za stavljanje na listu svetskih vrednosti u opasnosti. To ne znači njihovo uklanjanje sa liste zaštićenih prirodnih i kulturnih vrednosti Uneska, već očekivano rešenje za ono na šta su stručnjaci i kritična javnost godinama unazad ukazivali kao neprimereno ponašanje prema svetski priznatom brendu.
Neki stručnjaci i dalje smatraju da je ovo možda pravi način da se državi, institucijama i gradu otvori više mogućnosti da u narednim aktivnostima dobiju pomoć, iskustvo i mehanizme Svetske organizacije za prevazilaženje problema koji su zapravo doveli do trenutne situacije.
Kurir.rs/Sloboden pečat
NE PROPUSTITE
