Počasni predsednik Crvene zvezde i legenda jugoslovenskog fudbala Dragan Džajić priznao je da je kao mladić bio poprilično razuzdan.
"Ništa ja nisam propustio, niti mi je bilo šta falilo. Video sam i probao sve što sam želeo. Zato mi možda i ne smeta što se naši mladi fudbaleri provode sa starletama. U moje vreme je bila popularna diskoteka "Akvarijus". Svi su pušili, nije bilo zabrane. Naravno da sam i ja ulazio, a šta sam tamo tražio, više nije važno".
Džajić je u ispovesti govorio o susretu sa Titom.
"Prijalo mi je kad sam u anketi lista "Čik" proglašen za popularniju ličnost i od Broza. Bio sam svestan svoje popularnosti. Tih sedamdesetih je Tito na Belom dvoru organizovao prijem za sve istaknute sportiste: košarkaše, odbojkaše, vaterpoliste i nas, fudbalere. Poziv me je zatekao na godišnjem odmoru u Rovinju. Rekli su da moram da dođem, i to u odelu s kravatom. Iskren da budem, goreo sam od želje da ga vidim uživo. Činio mi se mnogo viši i deblji nego što je bio u prirodi. Nije bio neke visine. Red je bio dugačak, on se pozdravio sa svima, pa i sa mnom. Svi su imali nešto prigodno da mu kažu. Jedino ga ja ništa nisam pitao. Prođe on mene, ali se ipak vrati i kaže: 'Boga ti, Džajiću, ko kome više čini - ti Zvezdi ili ona tebi?'"
Legenda crveno-belih osvrnula se na hapšenje i boravak u pritvoru.
"U životu mi nije padalo na pamet da mogu biti uhapšen. Nikada neću zaboraviti policajce koji mi stavljaju lisice i kažu: ‘Džajo, izvini.’ Uvlače me u maricu, slikaju i onda će jedan od njih: ‘Sad mu skini lisice.’ Ponižen i uvređen sam i dan-danas. Hteli su da me sa svinjama pomešaju i provuku kroz blato. U istrazi sam proveo pet meseci. Kad ti donesu suvu boraniju, ili klot pasulj i kad vidiš onu plastičnu kašiku, to je da se čovek ubije. Druga je stvar kako ja to nosim. Sada svuda idem normalno, ali je ožiljak ostao. Moja majka je umrla, a da nikada nije saznala da sam bio u zatvoru. Nekako su to uspevali od nje da sakriju. Puštali su joj filmove i razne gluposti, samo da ne vidi vesti. Doduše, imala je devedeset godina, pa su uspevali da je prevare. Posle mog izlaska, živela je još šest meseci. Možda je u dubini duše nešto osećala, ali mi nikada nije spomenula."
Džajić kaže da je Crvena zvezda najveći gubitnik rata na prostorima SFRJ i da bi danas bila na nivou Barselone.
"Niko nije izgubio kao Zvezda. Danas bismo bili na nivou jedne Barselone. Da ne veruješ! Kao da nam je neko dron bacio. Katastrofa. Pogotovo što je Zvezda uvek bila najveća na ovim prostorima. I pre i posle Barija. Džabe su sve ostale priče. Imala je najpopularnije fudbalere i najviše gledalaca. I da ode pod stečaj, Zvezda je - Zvezda. Zauvek. Sada je stvarno teško. Ali je o tome trebalo misliti na vreme, a ne praviti cirkus od Dragana Džajića."
Džajić navodi da bi svaki zvezdaš trebalo da se ponosi što Aleksandar Vučić navija za Zvezdu.
"Poznajem Vučića petnaestak godina. I pre nego što je postao predsednik Vlade, čestitao bi nam na nekoj dobroj igri, a kada smo bili slabi, zvao bi da čuje zašto. U to doba nije hteo da gleda utakmice iz lože. Kasnije, kada sam ga bolje upoznao, otkrio sam i drugu stranu njegove ličnosti. Reč je o čoveku koji ima dušu i u sebi nosi neku toplinu. Bude mi baš krivo kad čujem šta doživljava od protivničkih navijača", rekao je Dragan Džajić za Nedeljnik.
