Brežančić je karijeru počeo u Partizanu, čiju je omladinsku školu prethodno završio. U Srbiji je nastupao i za Bežaniju, Metalac i Čukarički, odakle je prošle godine prešao u AZ Alkmar. U Holandiji se zadržao samo sezonu. Letos se preselio u Španiju gde je obukao dres drugoligaša Hueske iz istoimenog grada na severu zemlje.
Iskusni, 27-godišnji levi bek zadovoljan je dosadašnjim tokom boravka u Španiji, gde mu je odnedavno i porodica.
"Ovde sam već tri meseca, moji su stigli pre tri nedelje, navikavamo se i dalje, sve ide u najboljem redu. Španija mi donosi mnogo, pre svega što igram u kontinuitetu, a to mi je najbitnije, a ovde dobre partije uvek može neko da vidi.
Supruga i sin idu svuda sa Rajkom.
"Jeste teško i naporno, ali izdržavamo, i navikavamo se i dalje, pre svega Andrej je krenuo u vrtić pa smo u fazi privikavanja, ali opet je sve lakše kad smo zajedno. Oni koji ne znaju, misle da je lako, ali opet nama je sreća što je Aki i dalje mali pa ni ne oseti toliko promene. Pravo da vam kažem, jedva čekamo da se privikne na vrtić i bude sa decom jer mu je to najpotrebnije sada".
Igrač Partizana bio je od 2002. do 2010. Crno-bela boja mu je i dalje na srcu.
"Ceo život sam proveo u Partizanu. I opet sve što sam naučio, naučio sam u mojoj drugoj kući. A sada, da li je bilo grešaka? Bilo je naravno i nikad krivicu neću svaliti na nekog drugog. Ispalo je tako kako je i vreme ne možemo vratiti. Opet, uzeo sam titulu, igrao kvalifikacije za Ligu šampiona, igrao Ligu Evrope… Mogu da budem prezadovoljan jer mi je to značilo mnogo u karijeri".
Ne krije da bi opet rado obukao crno-belo.
"Normalno da ima želje za crno-belim dresom, to je san. Ne opterećujem se, ako dođe do toga svakako da će mi biti čast da se vratim u klub gde sam proveo polovinu svog života. Jednostavno, sad sam u Španiji, evo pre neki dan sam produžio ugovor na još dve godine, tako da sam zasad ovde, a posle ćemo videti. Ako osete ljudi u klubu da sam im potreban, i ako ja pre svega budem osetio da mogu da pomognem, onda je to najmanji problem.
Pomno prati srpski fudbal.
"Pratim dešavanja po portalima najčešće, pošto ovde učimo španski i nemamo našu televiziju, ali sve u svemu pratim svaku utakmicu preko neta. To je naša liga i mi bolju nemamo, ni ligu, ni igrače".
Brežančić je prošle godine, posle duela AZ-a i Partizana u Alkmaru u Ligi Evrope, napravio sjajan gest. Pomogao je jednom navijaču crno-belih, koji je ostao bez para, da se vrati u Srbiju.
"To što se desilo jednostavno nije ni rizično, ni opasno i čast mi je što sam pomogao Jovanu. Pomogao bih uvek, bez obzira za koji tim on navijao, ako sam u mogućnosti. To se desilo posle utakmice, bili smo kod kuće i videli da se dečko izgubio. Ja sam se samo stavio u njegovu kožu i sve mi je bilo jasno, seo sam u auto i otišao da pomognem koliko mogu. Čast mi je što sam ga upoznao, ostali smo prijatelji. Kad sam sa AZ-om igrao protiv Vojvodine u kvalifikacijama za Ligu Evrope u Novom Sadu, on je došao iz Beograda samo da me vidi. Poklonio je Akiju Partizanovu trenerku. Opet kažem, drago mi je što se vratio i što smo pomogli koliko smo mogli, najbitnije je da je stigao kućikod porodice živ i zdrav".
Iver ne pada daleko od klade...
"Akiju samo lopta treba i ništa više. U Holandiji smo imali više od 20 lopti u stanu. Baš voli lopte. Bože moj, neću da ga teram ni na šta i da odlučujem čime će da se bavi. Ako odluči da igra fudbal, tu sam da ga podržim kao roditelj i kao prijatelj. Nikad se ne zna, možda istrči i on jednog dana na JNA. Bitno je da je on nama živ i zdrav".
Brežančić, gde god da je, uvek je uz Partizan.
"Omiljena navijačka pesma mi je 'Da volim crno-bele".
Zamoljen da na kraju pošalje poruku "grobarima", Rajko Brežančić je rekao:
"Da budu uz ekipu kao što su bili i sve ove godine, i kad je teško i kad nije, da pokažu koliko i kako se voli Partizan".
