O neverovatnoj životnoj priči legendarnog Berta Trautmana snimljen je film "Golman". Ova istinita priča o nemačkom golmanu sigurno će namamiti mnoge da pogledaju film.
Bert je rođen u Bremenu između dva rata, 1923. godine. U mladosti se isticao u raznim sportovima: atletika, fudbal... Pristupio je organizaciji "Jungfolk" (nešto kao mladi izviđači), iz koje se u nacističkoj nemačkoj vršio odbabir za služenje u vojsci. Početkom Drugog svetskog rata pristupio je Luftvafeu, privo je bio operater, a zatim padobranac. Ubrzo je prebačen na Istočni front, gde se veoma istakao i dobio nekoliko odlikovanja, među kojima je i "Gvozdeni krst".
Posle sloma svoje jedinice i sreće da po ko zna koji put ne pogine u toku rata, odlučio se na povratak kući – u Bremen. Tada se njegova sudbina poigrala, već je tokom rata bio hvatan od strane Rusa i pripadnika francuskog pokreta otpora, oba puta uspevao je da umakne. Ovoga puta bežeći od američkih progonitelja, preskočio je neku ogradu i bukvalno se našao na zemlji pred Britanskim vojnikom. Proveo je četiri godine u logoru za ratne zarobljenike u Engleskoj, Budući da je deo zatvoreničkog života bilo i bavljenje sportom, Trautman je provodio vreme igrajući fudbal, ali na gol je stao tek kada se povredio i nije mogao da igra u polju. Od tada, njegovo mesto je uvek bilo između stativa.
Kada je pušten na slobodu 1948. godine, odbio da bude vraćen u Nemačku, jer je Englesku već tretirao kao svoj dom. Počeo je da radi na farmi, a iz hobija je branio za nižerazredni klub "St Hellens Town" i o njegovim bravurama na golu se pričalo sve više i više.
Na startu naredne sezone dobio je poziv Mančester sitija. kako su ratne rane još bile sveže, njegov dolazak u siti izazvao je masovne proteste. Čak 20.000 ljudi izašlo je na ulice jer je u redove Građana došao bivši nemački vojnik.
Međutim, svojim sjajnim partijama utišao je i najglasnije kritičare, a ikona kluba je postao nakon nastupa u finalu FA kupa 1956. godine. Te godine po izboru novinara proglašen je za najboljeg igrača lige, prvi golman kome je to ikada uspelo. U finalu Kupa, Siti je igrao sa Birmingemom, njegov tim je vodio (3:1), a protivnik je žestoko napadao. Prilikom jedne intervencije u 75. minutu, junak ove priče sudario se sa protivničkim napadačem, spasao je gol, ali i zadobio povredu vrata. Kako izmene nisu bile dozvoljene, morao je da povređen stoji na golu do kraja.
Uprkos bolu, uspeo je da još nekoliko puta spasi svoju mrežu i osvoji svoj jedini trofej u karijeri. Kako i nekoliko dana posle slavlja bol nije jenjavao, obratio se lekaru, rentgenski snimak doneo je frapantnu novost, igrao je sa slomljenim vratom, a milimetri su ga delili od smrtonosnih povreda.
Po okončanju igračke karijere, Nemac je ušao u trenerske vode, nije ostavio mnogo traga u klubovima, a radio je i kao selektor, predvodio je Burmu, Tanzaniju, Liberiju i Pakistan.
Preminuo je u 89. godini života u mestu La Ljosa blizu Valensije u Španiji.
Kurir sport/Utakmica.rs
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
