BERLUSKONI IZ ŽELEZNIKA IZREŠETAN IZ KALAŠNJIKOVA, DOK JE HARAO SRPSKIM FUDBALOM! Na teren doneo KAVEZ sa LAVOM i zaprepastio svet

Početkom 90-ih godina mnogi kriminalci infiltrirali su se u srpski fudbal kupovinom lokalnih klubova. Bio je to sjajan način da novac stečen kriminalom provuku kroz koliko-toliko legalne tokove.

Nakon njihovog dolaska, kao po pravilu, usledio bi meteorski uspon kluba. Od niželigaša koji se "batrgaju" u blatu beogradskih liga, klubovi lokalnih moćnika stasavali bi u stabilne prvoligaše, koji zadaju ozbiljne muke večitim rivalima.

Kraj 90-ih godina i početak novog milenijuma obeležila su svirepa ubistva vlasnika malih beogradskih klubova, a gotovo nijedan od tih zločina nikada nije rešen.

Danas vam donosimo priču o Fudbalskom klubu Železnik.

FK ŽELEZNIK

Osnovan: 1930. godine

Nadimak: Lavovi

Najveći uspeh: Pobednik Kupa Srbije 2005. godine

Rang takmičenja: Međuopštinska liga Beograd (6. rang takmičenja)

Najpoznatiji igrači: Saša Marković, Milan Biševac, Branimir Subašić, Marko Lomić, Dejan Rađenović

Maleni klub iz predgrađa doživeo je svoj procvat devedesetih godina. Decenijama su tavorili u nižim rangovima, jedva sastavljali kraj s krajem, a onda je na čelo kluba stigao kontroverzni Jusuf Jusa Bulić, koji sa svojim prijateljem Petrom Vujačićem pravi čuda u Železniku.

Poput brojnih kolega iz kriminalnog miljea, Jusa je novac stečen nelegalnim radnjama odlučio je da uloži u svoju veliku ljubav - fudbal. Objašnjenje je bilo dobro poznato - želeo je da skloni decu sa ulica i njihovu enrgiju usmeri na sport. Nije često davao izjave, izbegavao je medije i trudio se da što više ostane u senci.

U jednom od retkih intervjua otkrio je zašto je uložio novac u fudbal.

"Da li je, možda trebalo da ga uložimo kod Dafine? Kada neko ima viška para ulaže ih u ono u šta veruje. Ili voli. Ja sam se vratio u Železnik, ni po gradu više ne idem, a moja ljubav je Železnik. I neću preko noći, kako mnogi drugi razmišljaju, uzeti novac. A od čega bih ga i uzeo? Ja ga sada dajem, ne uzimam. Jedina zarada su igrači, ostalo su troškovi."

Spekulisalo se da je u beogradskog niželigaša uložio 80 hiljada evra, što je u to vreme bilo nezamislivo.

"Novac nisam zaradio ovde i ne moram nikome da polažem račune. Ako mi je volja, baciću ga, ako sam to uradio uloživši u Železnik, to je moj izbor. Naselje u kom sam odrastao ima 50 hiljada duša. Zato mora da ima i prvoligaša. Kad VMA i Studentski grad imaju timove u prvoj ligi, Železniku sleduje bolje i imaće", rekao je Jusa.

KO JE BIO JUSA

Jusuf Bulić bio je član zemunskog klana pod vođstvom Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac.

U kriminal je uplovio početkom sedamdesetih godina kada je sa Magašem i Radetom Ćaldovićem otišao u Italiju. Kriminalnim aktivnostima bavili su se širom Evrope - u Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj... Međutim, kada je 1986. godine Goran Vuković Majmun likvidirao Magaša, Bulić je odlučio da se vrati u Jugoslaviju. Kupio je kafanu „Zona Zamfirova“, zatim kockarnicu „Ruski car“ i još nekoliko kazina u Beogradu i unutrašnjosti.

Nakon izvesnog vremena nastanio se sa porodicom u Železniku, gde takođe otkupljuje sportsku kladionicu. Pored kafića „Pirana“ Jusa otkupljuje i kafić "22" na Novom Beogadu. Široj javnosti postao je poznatiji kada je preuzeo FK Železnik.

OD ZONE DO SUPERLIGE

Od njegovog dolaska Lavovi su bili nezaustavljivi, za nepunih pet godina preskočili su isto toliko rangova takmičenja. Od petog ranga takmičenja dogurali su do elite!

U sezoni 93/94. Železnik se takmičio u Beogradskoj zoni, a onda je prešao u srpsku ligu, gde je u sezoni 94/95. izborio plasman u Drugu ligu. Usledio je prelazak u Prvu B ligu gde su kolo pre kraja šampionata uspeli da obezbede ulazak u elitni rang, iako su jesenji deo šampionata te 1996. godine završili na nezavidnom devetom mestu. Bulić je na polusezoni na mesto trenera postavio legendu Partizana Dževada Prekazija i ekipa je procvetala u prolećnom delu sezone, imali su trinaest pobeda, dva remija i samo jedan poraz.

LAV NA TERENU

Na proslavi plasmana u elitni rang takmičenja Jusa je priredio spektakl. Na terenu stadiona u Železniku bio je lav u kavezu, živa maskota kluba.

RAFAL IZ KALAŠNJIKOVA

Samo godinu dana nakon istorijskog uspeha koji je ostvario sa svojim Lavovima, Jusa je likvidiran na svirep način. Ubijen 4. maja 1998. godine ispred svog kafića "22" na Novom Beogradu. Pored Bulića ubijeni su i njegov prijatelj, takođe funkcioner Železnika, Petar Vujičić, kao i telohranitelj Nenad Raščanin. Bulićev stariji brat Muka i jedan slučajni gost lakše su ranjeni u pucnjavi.

Dvojica napadača čekala su ih ispred kafića, kada su izašli zasuli su ih rafalnom paljbom iz kalašnjikova, a onda su automobilom pobegli sa mesta zločina. Očevici su tvrdili da je Jusa posle rafala uspeo da izvadi pištolj i ispali dva metka, međutim, istražni sudija Okružnog suda Dobrivoje Gerasimović je kasnije demantovao da je Bulić pucao.

"Telo ubijenog Juse Bulića je zatečeno na ulaznim vratima. Ruka mu je bila na pištolju, ali nije pucao."

Njegova smrt bila je ozbiljan udarac za novog prvoligaša. Bulića su u klubu svi poštovali i bezpogovorno slušali. Klub je u njegovo vreme stvorio nekoliko sjajnih igrača, igrao u elitnom rangu i dobio novi stadion koji su zvali "mali Poljud" jer po idejnom rešenju podsećao na stadion Hajduka iz Splita.

TELOHRANITELJ IZ VOJNE POLICIJE

Ubijeni telohranitelj Nenad Raščanin bio je pripadnik jedinice vojne policije u Nišu, vodnik prve klase.

Raščanin je na godišnjem odmoru kada je ubijen. On je navodno mesec dana pre ubistva podneo zahtev za prestanak profesionalne vojne službe. Zahtev je odobren. Aktom nadležnog starešine bilo je regulisano da mu vojna služba prestane po isteku godišnjeg odmora.

Nakon Jusinog ubistva klub je od oca u amanet preuzeo sin Aca Bulić, koji je sa 26 godina postao je najmlađi predsednik u istoriji jugoslovenskog fudbala.

"Železnik je porodična zaostavština. Odrastao sam uz oca koji je mnogo uložio u Železnik. Nisam Hteo da tu bude kraj Jusine misije. Prosto nisam želeo da dozvolim da klub preuzme neko drugi" rekao je Aca Bulić u jednom intervjuu nakon dolaska na mesto predsednika kluba.

Železnik je u narednim godinama bio stabilan prvoligaš, a 2004. godine su izborili plasman u Evropu. U drugom kolu kvalifikacija za Kup UEFA igrali su protiv Steaue. Prvi meč odigran je na stadionu Partizana i Rumuni su slavili rezultatom 4:2, a u revanšu je Železnik zabeležio trijumf 2:1. Taj rezultat i tada je izazvao sumnje, ali se sve završilo na čaršijskim pričama.

U Acino vreme ostvaren je i najveći uspeh u istoriji kluba, 24. maja 2005. godine Lavovi su posle pobede nad Crvenom zvezdom podigli trofej namenjen pobedniku Kupa Srbije.

Nekoliko dana nakon osvajanja trofeja fudbasku javnost je šokirala vest da se Železnik gasi. Aca Bulić je odlučio da napusti klub, koji je bio u ozbiljnim finansijskim problemima. Godine 2010. klub je ponovo oživeo pod imenom Železnik Lavovi, od 2013. se zvao Železnik lasta, da bi dve godine kasnije usledila fuzija sa Radničkim sa Novog Beograda. Sada se takmiče u Međuopštinskoj ligi FSB, pod imenom FK Železnik 1930.