Branislav Bane Ivanović danas slavi svoj 38. rođendan! I dalje je rekorder po broju utakmica za srpsku fudbalsku reprezentaciju, ukupno 105, ali i sinonim za nepravdu koja mu je naneta pred, tokom i posle Mundijala u Rusiji 2018. godine.
Karijeru je počeo u rodnoj Sremskoj Mitrovici u ekipi Srema. Odatle ga je kao jednog od najtalentovanijih fudbalera u zemlji, u OFK Beograd doveo Zvezdan Terzić. Dve i po sezone proveo je na Karaburmi i odigrao je 55 prvenstvenih utakmica, postigao pet golova i zaradio samo četiri žuta kartona.
U leto 2006. godine prešao je u moskovsku Lokomotivu, na insistiranje tadašnjeg trenera ruskog kluba Slavoljuba Muslina. U Rusiji je Bane stekao snagu i rutinu, pa je u januaru 2008. prešao u Čelsi. Emisari Romana Abramoviča su ga snimili i Ivanović je ostvario rekordan transfer za ruski fudbal, jer je klub iz Londona Lokomotivi za Srbina platio 9.700.000 funti. Ivanović je potpisao ugovor na tri i po godine i zadužio je dres sa brojem dva. Za njega su pored Čelsija bili zainteresovani Milan, Inter, Juventus i Ajaks.
Nije igrao kod Avrama Granta i Luisa Felipea Skolarija, ali je zato procvetao kada je Čelsi preuzeo Gus Hidink. Postao je nezamenjiv u startnih 11, sa lakoćom je obavljao odbrambene zadatke, ali i postizao golove, kako u Premijer ligi, tako i u Ligi šampiona. U istom stilu nastavio je sarađujući sa Žozeom Murinjom, Karlom Anćelotijem, Robertom Di Mateom sa kojim je osvojio Ligu šampiona. Dolaskom Antonija Kontea u klub, Bane Ivanović je već u godinama odlučio da promeni sredinu.
Četiri sjajne sezone proveo je u Zenitu, u Sankt Peterburgu. Postao apslutni šampion Rusije i bio glavni stub u stvaranju jakog kluba i stalnog učesnika Lige šampiona. Po isteku ugovora, napustio je Rusiju.
Imao je poziv Crvene zvezde, međutim posle nekoliko sastanaka sa Zvezdanom Terzićem odlučio je da ostane u Engleskoj. Odigrao je sezonu 2020/2021 za Vest Bromvič Albion i posle toga prekinuo karijeru.
Njegov saldo trofeja više je nego impresivan. Osvojio je Ligu šampiona, tri puta je bio prvak Premijer lige, tri puta osvajač FA kupa, ima osvojene trofeje u Ligi Evrope i Liga kupu Engleske. Biran je nekoliko puta u idealne timove Premijer lige i Lige šampiona.
Za mladu državnu selekciju debitovao je 15. decembra 2003. protiv Makedonije u Ohridu (4:1). Prvi pogodak postigao je dva dana kasnije na istom mestu i protiv istog rivala (7:0). Odigrao je 38 utakmica, dao četiri gola, a 12 puta nosio kapitensku traku.
Jedan je od rekordera sa tri uzastopna učešća na evropskim prvenstvima za mlade. U sva tri je stigao do završnice. Na šampionatu 2005. u Nemačkoj je bio drugi, 2006. u Portugaliji je eliminisan u polufinalu na penale, a u Holandiji 2007. ponovo je postao vicešampion.
Za seniorsku reprezentaciju Srbije i Crne Gore debitovao 8. juna 2005. na prijateljskoj utakmici protiv Italije (1:1) u Torontu. U igru je tada ušao u 77. minutu umesto Marka Baše. Prvi gol u dresu reprezentacije je postigao 12. septembra 2007. protiv Portugala u Lisabonu.
Bio je uzdanica kod selektora Radomira Antića, odigrao je kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010. i na čak tri susreta bio strelac. Bio je učesnik Mundijala 2010. u Južnoj Africi.
Nakon povlačenja Dejana Stankovića i Nemanje Vidića iz državnog tima, sa kapitenskom trakom na ruci predvodio reprezentaciju Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu i 2018. u Rusiji, kao i kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj.
Strašnu nepravdu doživeo je posle smene selektora Slavoljuba Muslina, kada se reprezentacija Srbije plasirala na Mundijal. Novi selektor Mladen Krstajić mu je bez povoda i objašnjenja uzeo kapitensku traku i dao je Aleksandru Kolarovu. To je izazvalo turbulencije u reprezentaciji, veliki odjek u javnosti, tako da je nacionalni tim otišao na SP pod veliki pritiskom i sa određenom dozom negativnosti. Na Mundijalu u Rusiji nije nosio traku, a ubrzo posle debakla više nikad nije pozivan pod nacionalnu zastavu.
Nije mu priređen ni oproštaj od dresa Srbije, iako je i dalje zvanični rekorder po broju utakmica.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
