ZA SVU DECU KOJA ŽELE DA KRENU STOPAMA SVOJIH IDOLA! Partizanova škola fudbala "Crno-bele bebe" radi punom parom!

Partizanova škola fudbala „Crno-bele bebe“ je pravo mesto za dečake i devojčice rođene od 2010. do 2018. godine, za one koji žele da naprave prve fudbalske korake i da krenu stopama svojih idola.

„Dece nema toliko napolju kao što je nekada bilo. Nemaju svu slobodu da se normalno kreću, da se igraju i da na taj način izaberu sport i da ga zavole. Mi se trudimo da upravo to uradimo ovde, da im dočaramo fudbal kroz igru i da igrajući se zavole fudbal“, navodi trener Dušan Stepanović.

„Mi volimo da nam deca dolaze na svaki trening. Moje zadovoljstvo je kad na kraju treninga vidim da su nasmejani i da pitaju „treneru, kad imamo sledeći trening“ i da jedva čekaju da dođu. On dodaje i da „njih loši vremenski uslovi ne sprečavaju da dođu. Ne zanima ih da li je sneg napadao – čak se i tada rado odazivaju, presrećni su i jedva čekaju trening“, kaže trener Nikola Filipović.

Postoje i izazovi i „problemi“ koje fudbal nosi u najosetljivijem periodu za rast i razvoj deteta.

„Najveći problem nam je da talentovane dečake, koje spremamo da prebacimo iz beba u selektivnu ekipu, dovoljno izanimiramo i da im držimo pažnju do tog momenta prebacivanja. Izazov je uspeti zadržati im pažnju – da od tog silnog čekanja ne izgore i da im sačuvamo volju za fudbalom“, rekao je koordinator Partizanove škola fudbala „Crno-bele bebe“ Miloš Minić.

Ljubav prema klubu se prenosi „sa kolena na koleno“! Velika fudbalska imena poput Ljubomira Fejse, Bibarsa Natha i Rikarda Gomeša su za svoju decu odabrali školu fudbala „Crno-bele bebe“, što je još jedna u nizu potvrda da je ova škola jedna od najboljih u Evropi. Natho i Rikardo su više puta naglasili da je Partizan njihova druga kuća, dok Fejsa nastavlja porodičnu tradiciju i ljubav prema Partizanu.

„Sećam se da je mene moj tata od malena učio da volim crno-bele i da volim Partizan. Ja sam partizanovac i odmah sam sina poslao tamo gde i pripada – da navija za pravi klub. Nisam ga gurao, on je još mali, ali me on pitao da li može da ode negde da trenira, tako da sam ga poslušao i doveo ovde. Mislim da je san svakog oca koji ima sina, a koji igra fudbal, da jednog dana i on postane fudbaler“, kazao je Fejsa.

Prvotimac Partizana Ljubomir Fejsa vidi u svom sinu sebe, a voleo bi i da on krene njegovim stopama. Seća se kako je sa drugarima na ulici igrao fudbal i da se, u to vreme, ljubav prema sportu rađala na ulici. Najveći talenti su se tada stvarali u tim uličnim igrama, gde se i razvijala kreacija i mašta kod dece. On kaže da je njegov sin sa samo šest godina počeo da trenira fudbal i da je to privilegija u vremenu kada su deca fizički neaktivna.

„Ima iste pokrete ruku kao ja, trčanje, tako da me podseća dosta na mene. Stalno me ispituje nešto oko fudbala – „šta je, tata, ofsajd“, „šta je aut“ – sve ga zanima i želi da nauči. Ja nisam trenirao u njegovim godinama. Mi smo se, u to vreme, samo na ulici igrali. Počeo da sam treniram tek kada sam imao 8, 9 godina, a on ima tu privilegiju da je počeo mnogo ranije“, zaključio je Fejsa.

Za prijavu i sve dodatne informacije pozovite 065 62 10 996 ili pišite na mejl skola@partizan.rs

Kurir sport