Božić, najradosniji hrišćanski praznik, sam po sebi je važna je poruka za sve koji ga slave.
Međutim, jedan od Božića doneo je i najvažniju poruku koju je čovečanstvo poslalo u svojoj istoriji. Poruku koju je mnogo godina kasnije Đorđe Balašević opisao u pesmi "Samo da rata ne bude" - najvažniji je ljudski život.
U tom kontekstu zanimljiva je priča o Božićnom primirju tokom Prvog svetskog rata, ili kako su ga tada zvali Velikog rata.
Reč je o neformalnom primirju do koga je došlo na Božić 1914. godine na zapadnom ratištu, na području Francuske. Kako piše Britanika, reč je o primirju koje nigde ranije nije objavljeno niti dogovoreno, a koje se odvijalo na frontu dugom nešto manje od 50 kilometara.
Još početkom decembra papa Benedikt XV apelova je da zaraćene strane za praznike odlože oružje. Međutim, do toga nije došlo. Kako navodi Britanika, nemački car Vilhelm II nemačkim snagama je poslao božićna drvca.
Kako se bližio Božić, nemački vojnici su u rovovima okitili jelke i pevali božićne pesme. Britanski vojnici uzvratili su pesmama s obzirom na to da su sve mogli da čuju jer su se nalazili na nekoliko desetina metara dalje.
"Hej, odakle ste?", začulo se pitanje sa nemačke strane upućeno neprijatelju.
Nije se dugo čekalo na odgovor:
"Dođite, pa vidite".
To je bila šala koja je označila početak primirja. Nedugo zatim obe zaraćene strane našle su se na "ničijoj zemlji".
"Izašli smo iz rovova i videli nemačkog vojnika kako šutira loptu. Nismo se ni snašli i već smo svi igrali fudbal", otkrio je u vojnom dnevniku Džonas Niman, komandant 133. britansko-saksonskog puka.
Na obe strane bio je po jedan profesionalni fudbaler. Britance je predvodio Džejms Kojl, igrač škotskog Albiona, a Nemce Albert Šmit , član trećeligaša Šedevica.
Za istoriju je ostalo nepoznato ko je dobio meč, ali istoj toj istoriji rezultat nije ni važan. Pobedio je fudbal, mir, ljudskost, humanost...
U narednim danima i satima došlo je do spontanog primirja na delovima fronta gde su se nalazili britanski i nemački vojnici.
Na božićno jutro nemački vojnici izašli su iz rovova nenaoružani. Britanci su im se uskoro pridružili.
Vojnici dve zaraćene strane družili su se na snegom prekrivenoj livadi među rovovima.
Iako se kasnije ovaj događaj prećutkivao, o njemu svedoče brojna pisma koja su vojnici u narednim danima i nedeljama slali kući. Tako vojnici u pismima porodicama prepričavaju kako su igrali fudbal, delili hranu i piće sa ljudima koji su im do juče bili protivnici.
Dok je trajalo primirje, obe strane su ipak iskoristile da obnove rovove. Osim druženja i fudbala, zaraćene strane su pomogle jedna drugoj da pokopaju poginule u napadima od 18. decembra.
Bilo je onih koji su se ovakvom druženju s neprijateljem protivili. Britanika tako spominje navodnu Hitlerovu izjavu o ovom događaju.
-Takva stvar ne bi smela da se dogodi u ratu. Zar nemate nemački osećaj za čast?, navodno je rekao Hitler, a prenosi Enciklopedija Britanika.
U danima nakon Božića opet je došlo do sukoba, ali na nekim područjima primirje je potrajalo sve do Nove godine.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
