"NEK ME KAZNE NA 10 GODINA, ZAVRŠIO SAM SA FUDBALOM!" Jugoslovenska legenda grmela i pravila haos posle utakmice!
Vahid Halilhodžić (73) je u martu dobio težak zadatak da pomogne Nantu da ostane u Ligi 1.
Nant, u kojem je Halihodžić igrao i koji je vodio već ranije kao trener, nalazi se u teškoj situaciji na pretposlednjem mestu na tabeli.
Remi na domaćem terenu protiv Bresta (1:1) bio je treći uzastopni meč sa nerešenim ishodom za Halihodžića i njegov tim, a proslavljeni fudbaler, trener i selektor, dobio je crveni karton zbog burnog protesta nakon jedne odluke.
Nakon utakmice je bio besan.
"Ljut sam. Ne razumem zašto mi je dao crveni karton. Baš me briga i ako dobijem suspenziju od 10 godina, završio sam s fudbalom", grmeo je Halihodžić i nastavio:
"Šta ovaj gospodin misli da je ovde? Tražio sam da mi objasni zašto mi je dao crveni karton. Zar misli da smo mi budale? Želim barem poštovanje".
Vahid Halihodžić je pet godina svoje igračke karijere proveo u Nantu u koji je stigao iz Veleža, a ovaj tim je vodio od oktobra 2018. do avgusta 2019. godine.
Kada je ponovo postao trener ovog tima poručio je da je to uradio kao gest vernosti prema klubu i istakao da je pokušaj da spasi Nant ispadanja njegov poslednji izazov u karijeri.
Životna priča Vahida Halilhodžića
Prošao je mnogo tokom karijere, ali i života Vahid Halilhodžić, a najveću dramu doživeo je 1992. godine kada je ranjen tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. On je ranjen u Bosni, a 1993. godine napustio je Mostar zbog pretnji koje je navodno dobio od ozloglašene oružane formacije Hrvata sa područja BiH (Hrvatsko vijeće odbrane, HVO), da bi mu na kraju i kuća bila spaljena.
Posle svega, postao je državljanin Francuske 1997. godine, a svojovremeno je dao intervju novinaru Omeru Vatriću dok se oporavljao od posledica ranjavanja. O tom intervjuu se i dan danas priča.
- U trenutku velike pucnjave sam bio ispred kafića. Video sam da pucnjava dolazi iz pravda moje kuće, pričao sam sa svojom suprugom, rekla mi je da se oko moje kuće puca. Bez razmišljanja sam seo u auto i krenuo ka Rondou. Kada sam stigao do kružnog toka video sam puno naoružanih ljudi, sa moje leve strane bila je vojska iza platana, oko 15-20 ljudi je držalo oružje. Sa druge strane bila je rezervna policija sa troje patrolnih automobila. Ušao sam u tom momentu između njih, pucnjava je stala. Pokušao sam da uspostavim vezu između komandira, krenuo sam prema vojsci, hteo sam da im se predstavim - počeo je tada priču Vahid Halilhodžić, pa u dahu nastavio:
- Rekao sam im da prestanu da pucaju, da će biti rata i da ćemo svi izginuti. U tom momentu mi je vojnik, koji je bio najbliži, rekao 'Stani, upucaću te, ubiću te'. I dalje sam išao prema njima u nadi da će me prepoznati, hteo sam da me prepozna i da vidi da nisam naoružan. Iza njega je bio još jedan vojnik koji mi je oštrim tonom rekao da će me ubiti ako se približim još malo i da bežim kući. U tom trenutku je rezervna policija iza mene vrištala i vikala 'Vaha, beži kući, ubiće te'. Kada sam se okrenuo, video sam da su ciljali ka meni, nišanili, mislio sam da će sigurano da pucaju.
Zatim je Vahid slučajno ranio samog sebe!
- Seo sam u auto posle toga, našao sam preplašenu porodicu kod kuće i onda sam uzeo pištolj. Supruga mi je rekla da su iza mene neka lica iza kuće, pa sam stavio pištolj pozadi, u pojas pantalona i izašao ispred. Uradio sam to da me ne bi neko od vojske ili rezervne milicije video. Počeli su da se skupljaju poznanici i prijatelji, hteli su da čuju moju priču. Pričao sam sa njima, video da me pištolj žulja, izvadio sam ga, opalio je, pogodio me i pao sam. To je čitava priča.
Cela priča je legendarnom fudbaleru i treneru teško pala.
- Građanima Mostara imam da poručim da se osećam jadno i bedno. Doživeo sam da u gradu u kom živim bude upereno 30-40 pušaka u mene. Hteo sam da uradim nešto, da ispadnem heroj, da li sam uspeo? Nisu pucali, ali... Mostar je došao na ivicu kataklizme, ne bih hteo da budu iste slike kao kada je bila apokalipsa u Vukovaru, gradu koji ne postoji.
U jednom intervjuu koji je dao 2009. godine, Halilhodžić je otkrio šta mu je bilo najteže i šta ga najviše boli.
- Kuća mi je izgorela u ratu, to me boli. Ti fašisti koji su tokom rata činili nedela danas mirno šetaju gradom i pod stalnom su zaštitom određenih moćnika. Izgorelu kuću sam prodao pre nekoliko godina. Možda je bilo bolje da sam je ostavio takvu vekovima, kao upozorenje mladim generacijama Mostara - zaključio je on.
Bonus video: