DA NISAM USTAO ZBOG PROSTATE, SUPRUGA I JA BISMO ŽIVI IZGORELI! Bivši as Partizana Zvonko Popović otvorio dušu i otkrio kroz kakvu je dramu prošao!
Zvonko Popović, nekadašnji fudbaler Partizana, u vatrenoj stihiji koja je zahvatila njegov dom u Krupnju, ostao je bez krova nad glavom i to za nekoliko časova.
Čovek koji je ostavio ogroman trag igrajući za Partizan pet godina, a onda još 13 sezona radeći u Omladinskoj školi.
Napravio Partizanu velike igrače
Radom i trudom pravio je Zvonko Popović (65) igrače kao što su Aleksandar Mitrović, Lazar Marković, Nikola Ninković, Nikola Antić, Vanja Vlahović, Mateja Stjepanović, iako u velikoj muci sa šalom je započeo razgovor za Kurir.
- Možda će vam biti čudno, ali sve ovo što me zadesilo moram da okrenem na šalu. Znate da se ljudi u godinama stalno žale na prostatu, znate i koliko je života odnela... E, meni je prostata spasila život! Izgoreli bismo žena i ja, da nisam ustao u 2.00 sata noći, kako bih otišao do toaleta - govori Zoran Popović za naš portal i nastavlja:
- Supruga i ja smo u potkrovlju, sestra dole u prizemlju kuće. Zapalio se odžak, a onda je vatra počela da guta krov. Izašao sam iz kuće u trenerci i patikama. Vatrogasci su požar gasili do 6.00 časova ujutro. Možete da zamislite kakav je požar bio, kada su vatrogasci potrošili 14 tona vode, pune četiri cisterne, kako bi gasili vatru.
Diskretan i nenametljiv čovek
Skroman kao i uvek Zvonko Popović dirnut je onim što za njega čine njegovi bivši fudbaleri, ali i obični ljudi.
- Moji klinci su sve to stavili na te društvene mreže kada su saznali šta se desilo. Bio sam protiv toga. Ovo je moja muka i moram sam da izađem iz nje. Deca koju sam trenirao u Partizanu, a koji su sada postali dobri ljudi i fudbaleri ubacili su taj broj žiro računa. Kažem vam, bio sam protiv toga... Hvala svima koji me zovu i koji žele da pomognu. Većinu tih ljudi i ne poznajem. Hvala im. I to govori da smo dobar narod.
Ponosan je Zvonko Popović na decu koju je trenirao, na ljude kakvi su postali.
- Voleo bih da ste me nazvali nekim drugim i boljim povodom. Da sednemo u kafanu, pa da vam pričam o počecima Ace Mitrovića, Lazara Markovića, Džigija Ninkovića, Nikole Antića... Vanje Vlahovića... Kakav je bio Milan Bojović... Ima 35 klinaca iz Partizanove škole koje sam napravio igračima, vodio sam generacije 1994, 1997. i 2004. A, svaki od njih je jedna posebna i lepa priča. Nisam nikada voleo da pričao o lepim stvarima... Da ne bih isticao sebe, šta će mi to. Nisam od onih koji vole publicitet...
Zvali Duljaj i Lazović
Ima Zvonko Popović reči podrške od bivših fudbalera Partizana, ali i rukovodstva kluba.
- Igor Duljaj me je zvao i njegove reči mi i dalje odzvanjaju u ušima. Rekao mi je ovako - "Pope svi problemi koji mogu da se reše parama su dobri problemi!" I u pravu je. Najvažnije je da smo supruga i ja živi, ko zna šta bi se desilo da se nisam probudio, jer se samo nekoliko minuta posle toga odvalio plafon u našoj sobi.
- Zvao me je i Danko Lazović ispred kluba. Pričali smo dosta, baš dugo... Ponudio je svaku vrstu pomoći, ali znam da je klub u teškoj situaciji... Hvala mu kao i svima iz kluba. Hvala još jednom dobrim ljudima.
Hvala svima do neba
Zvonko Popović na naše pitanje ima li krov nad glavom i da li ima gde da bude sa porodicom, smireno odgovara.
- Pitaju ljudi, Zvonko kako ćeš, padaju kiše, uništiće ti i ovo malo što ti je ostalo. Ma, kiša mi ne znači ništa, jer su mi vatrogasci ubacili 14 tona vode da bi ugasili požar. Izvinite, što sam ja ovakav, ali bolje da se šalim, nego da kukam. Ostali su goli zidovi kuće, ali sredićemo...
- Rekoh vam, pomažu mi moja deca koju sam trenirao. Javljaju su i igrači Partizana sa kojima nisam radio poput Zorana Tošića, Gordana Petrića, Saleta Ilića... Svi hoće da pomognu, mnogo se trude. Nisam tražio pomoć, ali hvala svima do neba, i znanima i neznanima - zaključio je Zvonko Popović.
