Obradović je pričajući o tome, istakao da kod njega u ekipi ne mogu da igraju sebični košarkaši i osvrnuo se na uspehe i rekorde koje drži.
“Ne razmišljam o prošlosti, živim u sadašnjosti i budućnosti i radujem se svakom novom treningu“, počinje priču Obradović za Večernji list.
Iako se čini da je pod velikim pritiskom u turskom klubu, on to ne doživljava tako.
“Ne može meni niko da stvori pritisak kao što ja mogu sam sebi. Mogu da podnesem i poraz i neuspeh, ali ne mogu da trpim da neko od igrača ne da svoj maksimum na treningu“.
Srpski trener je otkrio i kako bira igrače za tim koji trenira. “Lako je prepoznati koji igrač može da bude dobar, ali je bitnije uvideti šta možeš promeniti kod tog igrača kako bi tvoja ekipa bila bolja. Kada dovodim nekoga onda se trudim da saznam što više o njegovom karakteru, načinu života, a raspitujem se i kod ljudi koji su mu bliski. Kao NBA skauti, volim da pričam sa igračima i da zajedno učestvujemo u treninzima. Recimo, kada pripremamo neku važnu utakmicu, ja im predstavim moju ideju, a ako neko od njih sumnja u to, onda pričamo i o drugim opcijama. Što se napada tiče, kod mene ne mogu da igraju sebični igrači“.
Otkrio je i kako rešava zategnute odnose između igrača u timu.
“Uvek kažem da je za kafanu lako naći društvo, ali igrati sa nekim i pomagati mu, e to je mnogo teže. Kada dva igrača nisu u dobrim odnosima, ne pokušavam da ih pomirim na silu, ali im objasnim da na terenu ne mogu da budu ukoliko se ne uvažavaju“.
Ima odličan odnos sa kumovima Dušanom Ivkovićem i Dimitrisom Itudisom.
“Duda mi je mnog pomogao i u košarci i u životu, pa smo se povezali kumstvom. On je krstio mog sina, a njegova žena moju kćerku . O košarci pričamo samo kada smo sami, donedavno smo živeli u istom gradu, a nikad se manje nismo viđali, jer je on bio u evropskom a ja u azijskom delu Istanbula. Itudisu sam bio kum na venčanju, a krstio sam mu i dete. On mi je kao mlađi brat i to što u Moskvi radi odličan posao za mene nije nikakvo iznenađenje. Bio je spreman za samostalni rad još dok smo zajedno bili u Panatinaikosu“.
Evo šta misli o NBA ligi i tome, što se neki od najboljih evropskih košarkaša nikada nisu odlučiji da odu u Ameriku.
“Dijamantidis je takav slučaj, dok je suprotan Nemanja Bjelica koji je kao MVP Evrolige hteo da ode tamo i nisam želeo da mu smetam. Sve zavisi od igrača do igrača, po mom mišljenju, ako tamo ideš da bi mahao peškirom sa klupe, onda je bolje da ne ideš. U evropskim klubovima su pritisci veliki, jer se od vas očekuju titule, dok u NBA ligi imate četiri favorita, dok u ostalim ekipama pritiska nema. Tamo kako god da igraju primaju velike pare“, zaključio je Obradović.
Kurir sport / Večernji list
