„ Mislim da je to nešto najteže, kada mi je saopštena dijagnoza. To kad vam saopšte vi ne znate gde se nalazite,'' počela je Razija.
„ Za dijagnozu je znala moja porodica, osim mojih roditelja, oni su umrli a nikada nisu za to saznali. Jednostavno sam ih htela poštedeti tog stresa, jer već su dovoljno bili stari i bolesni. Moja braća, moje sestre i njihove porodice su znali za to i bili su mi velika podrška”.
Kada je njena porodica čula za dijagnozu tugovali su i plakali, u tim momentima Razija ih je tešila rečima koje je i sama sebi često ponavljala.
„ Ja im kažem jednog dana, halo pa ja sam živa, nećete vi mene oplakivati živu. Ja ću živeti i dalje, ja neću umreti, budite sigurni, ja ću se izboriti,'' ispričala je Razija kroz zube i nastavila.
“ Nisam želela da drugi ljudi znaju, jer ima i zlobnih ljudi koji će prokomentarisati nešto ružno ili će me oplakivati. Ne, jednostavno sam želela da to sve prevaziđem i da jednog dana kažem pobedila sam i taj rak, kada sam toliko pobeda imala, evo i ovu sam dobila”.
Mujanovićka je sa 14 godina je došla iz rodnih Ratkovića u Tuzlu i tu je počeo njen košarkaški uspon. Nastupala je za klub “Jedinstvo Aida”. Igrala je paralelno za mlađe selekcije i za prvi tim Jedinstva, koje je tih godina postalo prvoligaš. Razijinim dolaskom usledile su godine uspona Jedinstva, došli su do prve lige, osvajali su potom domaće trofeje, da bi vrhunac tog tima bila 1989. godina. Predvođeni na klupi sa Mikijem Vukovićem i na terenu Razijom Mujanović, košarkašice Jedinstva osvajaju titulu šampiona Evrope, pobedivši u finalu italijanski Primigi, bivšeg višestrukog šampiona Evrope.
Odmah nakon osvajanja Evropske krune sa Jedinstvom, Razija Mujanović je potpisala ugovor sa italijanskim Barijem. Neizbrisiv trag u Evropi ostavila je gde god da je igrala. Osvojila je još tri titule šampiona Evrope početkom devedesetih a četiri puta je birana za najbolju igračicu Evrope. Godine 1998. usledila je selidba za Ameriku i nastup u Ženskoj profesionalnoj ligi (WNBA) za ekipu Detroita. Sa njima je odigrala 30 utakmica i beležila prosečno 9.1 poen i 5.1 skok po meču. Nakon jedne sezone u Americi, vratila se u Evropu i igrala sve do 2010. godine.
Razija je ostavila dubok trag u reprezentaciji Jogoslavije. Prvi veliki nastup je bio na Letnjim Olimpijskim igrama održanim u Seulu 1988. godine kada je sa reprezentacijom osvojila srebrnu medalju. Zapažen uspeh sa reprezentacijom Razija Mujanović je imala i na Svetskom prvenstvu 1990. godine kada je takođe osvojila srebrnu medalju.
Posle raspada Jugoslavije, nastupala je za reprezentaciju Bosne i Hercegovine, sa kojom je najveći uspeh ostvarila 1993. godine osvajanjem zlatne medalje na Mediteranskim igrama.
O kakvoj legendi i karijeri je reč, najbolje svedoči činjenica da je ova košarkašica 2017. godine primljena u FIBA-inu Kuću slavnih i to zajedno u generaciji sa Tonijem Kukočem. Danas ona stoji rame uz rame sa sa najvećim legendama ovog sporta kao što su Majkl Džordan, Dražen Petrović, Vilt Čemberlen Džon Stokton, Aleksandar Nikolić...
Ova 51-godišnjakinja iza sebe ima dva braka. Prvi ne pamti po nečemu lepom i dobrom kako i sama kaže jer je bila žrtva psihičkog i fizičkog nasilja zbog čega je bila primorana da zatraži razvd braka od tadašnjeg supruga Mirsada Brčaninovića. Mujanovićka ništa bolje nije prošla ni u drugom braku, ali po njenim tvrdnjama u ovom slučaju nije bilo reči o nasilju već samo o nerazumevanju koje je za posledicu imalo novi razvod od supružnika Idriza Gibanice sa kojim je stupila u brak davne 2008. godine. Za razliku od ovog drugog, prvi brak joj je trajao samo šest godina.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
