U Jagodini je odigran još jedan revijalni meč u ovoj, za košarku u kolicima, istorijskoj sezoni.
U dvorani JASSA nastupio je najmlađi klub u okviru Prve lige Srbije (PLS) beogradski Soko, čiji je predsednik dugogodišnji član drugog i najstarijeg beogradskog kluba KKK Singidunum, Veselko Plazačić. Na megdan Sokolu izašao je niški Nais koji je u upravo završenom prvenstvu osvojio četvrto mesto kao i treće mesto na prvom Kupu Srbije košarke u kolicima. Iako je rezultat bio u drugom planu treba reći da je Soko zasluženo pobedio rezultatom 45:19.
O svemu ovome i još mnogo toga, govorimo sa predsednikom SKKS Vladimirom Kuzmanovićem.
Jagodina je bila još jedan grad koji je ugostio košarkaše u kolicima iako u njemu nema aktivnog kluba. Kakvi su utisci?
- Na žalost zbog unapred zakazanih obaveza nisam bio u mogućnosti da prisustvujem turniru ali sam imao prenos u relanom vremenu zahvaljujući generalnom sekretaru SKKS Mladenu Pajeviću. Jedan od nas dvoijice je uvek prisutan na sličnim manifestacijama. Jagodina je 10-i grad u kojem smo nastupali u prethodnih 10 meseci i 6-i grad koji smo posetili a da u njemu nema aktivnih klubova košarkaša u kolicima. To nam predstavlja pravo zadovoljstvo jer želimo da celu Srbiju upoznamo sa ovim atraktivnim sportom kao i kvalitetom koje naši košarkaši imaju. Nismo slučajno napravili najveći uspeh prošle godine osvajanjem srebrne medalje na EP C divizije u Sofiji. To nam je dalo krila baš kao i plasman u B diviziju čije nas prvenstvo očekuje polovinom novembra.
Upravo to je drugo pitanje – reprezentacija?
- Veliku stvar smo učinili angažovanjem selektora Slobodana Banjca koji ima dvostruku ulogu pošto nam je njegovo iskustvo od neprocenjive važnosti i na samom terenu. Momci su se okupili oko zajedničke ideje da B divizija nije nedostižna i da se velikim radom i ti snovi mogu ispuniti. Pripreme u Knjaževcu u trajanju od 21-og dana su dale rezultat, igrači su delovali kao jedan i znao sam da ćemo uspeti. Bio je to divan osećaj kada smo se plasirali u finale. Želeli smo svim srcem i samo zlato ali je umor učinio svoje i nemamo za čim da žalimo. Sada nas očekuje sličan ritam, doduše kraći od prošlogodišnjeg jer ovo nije uobičajen termin za EP ali nam je želja da nastupimo i opstanemo u mnogo jačoj diviziji. Nadamo se da ćemo imati sve igrače na raspolaganju i da ćemo u najjačem sastavu otići u Atinu.
Za to su potrebna i velika sredstva. Da li ste uspeli da obezbedite sve što je potrebno?
- Ministarstvu omladine i sporta kao i Paraolimpijskom komitetu su predočeni troškovi za organizaciju priprema, prevoza i samog učešća na EP. Nadam se da će nam izaći u susret jer je ovo jedino takmičenje osoba sa invaliditetom (OSI) koje nije otkazano u 2020-oj. Pripreme su planirane za 31.10 dok je polazak za Grčku predviđen za 15.11. Na ovoj listi nije i sama oprema jer je poznato da su samo jedna kolica koje voze igrači na EP B divizije od 7 do 10.000 evra. Mi ćemo se potruditi da što bolje doteramo kolica koja imamo, a imamo ih već 13 godina, da bismo bili što konkurentniji na terenu. Naravno i za to je potreban novac koji, još uvek, nemamo.
Kako ste organizovali Ligu, takmičenje u kojem je odigrano 8 kola širom Srbije?
- Teško je poverovati da smo u tome uspeli a da pritom na računu nismo imali ni jedan jedini dinar. Sve je bila stvar velike pozitivne energije, kako nas unutar sistema, tako i lokalnih samouprava koje su u većini slučajeva snosile troškove. Koliko bi to bilo lakše i drugačije da raspolažemo minimalnim sredstvima, lako vam je da zaključite. Ipak nisam od onih koji kukaju i verujem da ćemo dobrim radom i dobrim rezultatima zaslužiti da se i na SKKS obrati pažnja. Uvek voilm da kažem da smo mi zemlja košarke, da posedujemo taj košarkaški gen i da će neko prepoznati napore koje činimo pre svega da bismo što više ljudi uključili u ovaj sport, sport koji zatvara Paraolimpijske igre baš kao što košarka zatvara Olimpijske.
Ima li PLS budućnost?
- U ovoj sezoni nastupilo je 5 timova: Singidunum i Despot iz Beograda, Dunav 2016 iz Apatina, Nais iz Niša, uz prijatelje iz Bijeljine koji su želeli da učestvuju u našoj ligi. Soko će biti šesti tim za sezonu pred nama koja će, nadam se, početi u decembru mesecu. Sve urađeno u prethodne tri godine dovelo je do povratka u košarku nekolicine bivših igrača tako da će ova godina biti još jača i kvalitetnija što se ekipa tiče. Bilo bi divno da za to imamo i određeni budžet što bi nam mnogo olakšalo, ne samo organizaciju putovanja i utakmica, već možda i mogućnost da nabavimo nova kolica koja su preduslov da se neko uključi u ovaj atraktivan sport. Novi Sad, Čačak i Zrenjanin su gradovi u kojima je košarka u kolicima postojala i učinićemo sve da podignemo košarku i u tim gradovima. Duboko sam ubeđen da su nam vrata za odigravanje utakmica ponovo otvorena i u Valjevu, Aranđelovcu, Knjaževcu, Kruševcu, Novom Kneževcu i Jagodini dok u planu imamo nastupe u Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Dimitrovgradu.
Koju poruku možete uputiti osobama sa invaliditetom koji još nisu čuli za košarku u kolicima?
- Citiraću Željka Ćirkovića, kapitena Singidunuma i kapitena reprezentacije Srbije, čiju izjavu svi mogu da pogledaju u 15-ominutnom filmu na Jutjubu, pod nazivom Košarka u kolicima specijal, u kojem kaže: Košarka u kolicima je život! I upravo je to istina.
Teški momenti u kojima su se ovi momci našli nisu doveli da gubljenja volje za životom već su naprotiv pronašli novi smisao u njemu: druže se, putuju, takmiče i žive punim plućima. Zvučaće neverovatno ali naši košarkaši nastupaju za klubove širom Evrope. U Nemačkoj je Željko Likić, na Kipru Boban Stanković, za Grčku će ponovo Zoran Jeremić. Prošle godine smo u finalu grčkog prvenstva imali čak 4 reprezentativca od kojih su dvojica osvojili titulu prvaka Grčke. To su Zoran Jeremić i Vilijam Maksimović dok su kratkih rukava ostali Boban Stanković i Goran Vezmar.
Dakle Srbija poseduje nesrazmerno veliki kvalitet u odnosu na sam broj igrača. Možda ih imamo 70-ak registrovanih dok Velika Britanija ima 18.000. Zato oni i jesu i svetski i evropski i Olimpijski prvaci. Nas, do takvih rezltata, čeka dug put ali i B divizija je do nedavno bila dalek cilj. Samo zajedno i samo uz pomoć novih igrača možemo i te snove da pretvorimo u javu. I da, spremni smo za naporan posao.
Kurir sport / Nenad Kiš
NE PROPUSTITE
