Sa deformisanim telom i zastrašujuće velikom glavom privlačio je pažnju gde god se pojavio. Iza groteskne pojave krio se odličan rvač i veoma inteligentan i topao čovek koji je četrdesetih godina prošlog veka bio velika rvačka zvezda u SAD. Decenijama kasnije, njegov lik je uzet za stvaranje popularnog animiranog junaka Šreka. Ovo je priča o "Francuskom anđelu“ – Morisu Tileu.Moris Tile, poznat pod nadimkom Francuski anđeo", bio je jedan od najpopularnijih rvača četrdesetih godina prošlog veka u Americi. Ono po čemu je čitav svet pamtio Tilea je groteskna pojava, ogromna glava, izdužena vilica, deformisano telo nastalo teškom bolešću, akromegalijom. Iza zastrašujuće spoljašnosti krio se dobar i topao čovek sa intelektom koji je plenio. Za života Tile je ostavio traga u američkom rvanju, dok je decenijama nakon smrti njegov lik poslužio kao inspiracija za nastanak popularnog animiranog junaka Šreka.Priča o Morisu Tileu počinje 23. oktobra 1903. godine na dalekom Uralu u carskoj Rusiji, gde je rođen u porodici majke poreklom Francuskinje i oca Rusa, inženjera na transibirskoj železnici. Otac mu je preminuo kada je imao osam godina, ali život Tilea se prvi put drastrično promenio kada je 1917. godine izbila Oktobarska revolucija, nakon koje je sa majkom izbegao u Francusku.Imajući u vidu da mu je majka bila učiteljica, Tile je rano savladavao mnoge jezike, tako da je tečno govorio francuski, ruski, litvanski, bugarski, engleski, a pretpostavlja se da je mogao da koristi još toliko jezika. U tinejdžerskim godinama Tile je bio i dalje normalan dečak, sa nežnom građom i lepim licem zbog kojeg mu je majka dala nadimak „Anđeo“. Problemi za Tilea počinju sa 17 godina, kada naglo počinju da mu otiču ruke, noge, glava i unutrašnji organi.Dve godine kasnije, utvrđeno da boluje od akromegalije, retke bolesti koja nastaje nekontrolisanim izlučivanjem hormona rasta, usled čega pojedini delovi tela preterano rastu. Imajući u vidu da se bolest sporo razvija, najčešće se otkrije tek kada telo i glava počnu da se deformišu. Tako je i telo Morisa Tilea za kratko vreme doživelo drastičnu transformaciju.Doktori su akromegaliju kod Tilea, koja u to vreme nije bila dovoljno istražena, objasnili incidentom koji je doživeo u detinjstvu kada ga je mazga, navodno, udarila u glavu. Doktori su smatrali da je udarac uzrokovao pojavu tumora koji je kasnije izazvao akromegaliju.Imajući u vidu da je, kada se bolest pojavila, imao 17 godina i da je bio pri kraju razvoja, Tile nije rastao u visinu.Tileu je, osim nogu i ruku, nekontrolisano rasla i glava, koja je postala neproporcionalno veća i odnosu na ostatak tela, dok su mu se menjali ruke, noge i grudi. Tile je ostao visok oko 170 centimetara, ali sa težinom većom od 100 kilograma (u kasnijem dobu 120 kilograma). U roku od nekoliko godina Tile je od momka anđeoskog lica dobio deformisanu glavu i telo koje je podsećalo na neko mitsko čudovište.I pored strašne bolesti koja ga je napala, Tile je uvek bio predani sportista. Sa svoje 23 godine kada je bolest uznapredovala a telo se promenilo, uspeo je da uđe u francusku ragbi reprezentaciju.
Pre toga, Tile je pokušao da postane advokat. Studirao je u Tuluzu i sa učenjem nije imao problema, ali bolest mu je uticala na glasne žice i totalno izmenila glas, tako da je smatrao da je nemoguće da se bavi tom profesijom. U jednom intervjuu 1943. godine u Americi Tile je rekao: „Možda sam sa ovakvim licem i mogao da postanem advokat, ali sa ovakvim glasom, kao mazga, niko ne bi mogao da me sluša“.Nakon napuštanja advokature Tile nije mogao da se skrasi. Zbog svog izgleda trpeo je žestoke uvrede gde god da se pojavi. Deca u kraju zvala su ga „majmun“, dok je imao razne druge pogrdne nadimke. Pokušavši da pobegne od svega prijavio se u francusku mornaricu u kojoj je služio pet godina kao inženjer. Služio je na više brodova, između ostalih na „Rišeljeu“ i „Tulonu“.Čini se da je na moru Tile i započeo svoju rvačku karijeru. Kako je kasnije rekao, rvanje sa mornarima bio je jedan od načina da se prekrati vreme na dugim plovidbama.
Po napuštanju mornarice Tile je teško dolazio do posla. Ipak, na nagovor prijatelja oprobao se u filmskoj industriji, gde je koristio svoj izgled glumeći najčešće čudovišta. Uz to je počeo da se bavi i ragbijem koji je, kako je rekao, doprineo njegovom fizičkom razvitku i mentalnoj stabilnosti.Konačno, 1937. godine dogodio se susret koji će mu promeniti život. Te godine Tile je upoznao američkog profesionalnog rvača litvanskog porekla Karla Pojela koji je u to vreme bio veoma popularan u svetu rvanja. Karl Pojelo je rođen kao Karolis Požela u Litvaniji. Kao uspešan amaterski rvač priključio se profesionalnoj grupi rvača koji su putovali od grada do grada gde su imali borbe. Najveće uspehe ostvario je na američkom tlu gde je pobeđivao velike šampione Amerike i Kanade.Karl Pojelo brzo se sprijateljio sa Morisom Tileom i to je, kako će se ispostaviti, bilo prijateljstvo za ceo život. U Parizu Pojelo je počeo da trenira Tilea i postepeno ga uvodi u svet profesionalnog rvanja. Tile se dve godine rvao najčešće po Francuskoj i Engleskoj, ali i drugim zemljama. Procenjuje se da je imao više od 140 mečeva u šest različitih država i da je ostao neporažen. Tile je nastupao pod nadimkom koji mu je majka dala – „Anđeo", ali je za publiku bio poznat kao „Čudovište" ili „najružniji čovek na svetu".Nakon uspeha u Evropi, naredni korak Tilea bila je Amerika. Početak Drugog svetskog rata samo je ubrzao odluku da napusti Stari kontinent i oproba se „preko bare". U Ameriku Tile stiže 12. januara 1940. godine, gde ga nakon nekoliko dana u karantinu američke vlasti puštaju da uđe u zemlju.Na američkom tlu Tile je za kratko vreme postigao veliki uspeh. Pod patronatom jednog od najvećih promotera tog vremena, Pola Buzera i tutorstvom prijatelja Karla Pojela. Već na prvom meču u Bostonu, 24. januara 1940. godine, Tile je oborio publiku s nogu, kada je nakon ulaska u ring glasno urliknuo.
Na mečevima organizovanim u Bostonu i u čitavoj državi Masačusets, tražila se karta više, jer je svako želeo da vide kako su rekli „pravo živo čudovište". Tile je dobio i nadimak pod kojim su najavljivane njegove borbe „Francuski anđeo", gde mu je uz nadimak koji mu je majka dala dodat pridev „francuski". Zanimljivo je da je Tileov nadimak služio kao inspiracija za nadimke mnogih drugih rvača. Tako je rvački svet za kratko vreme, osim „Francuskog anđela", dobio, „Švedskog anđela" Tora Johansona, „Kanadskog anđela" Džeka Raša, „Irskog anđela" Klajva Velša i čitavo „jato" drugih „anđela".Postoji i priča da je krađa nadimka jedna od retkih stvari koja je zaista iznervirala inače staloženog Tilea, koji je za to krivio promotera Džeka Fefera. U jednom susretu dvojice ljudi, Tile je nokautirao Fefera, koji je odmah podigao tužbu traživši od „Francuskog anđela" 30.000 dolara. Sud je naložio da rvač plati najmanju moguću kaznu od 250 dolara, dok je posebna rvačka komisija dodala još 50 dolara kazne, odbivši da suspenduje Tilea. Mečevi „Francuskog anđela" su privlačili toliko publike i bili toliko popularni da bi eventualna suspenzija značila veliki finansijski gubitak na koji niko nije pristajao.Tile je ostavio dubok trag u američkom rvanju. Od kada je januara 1940. godine prvi put ušao u ring na američkom tlu, ostao je neporažen punih 19 meseci. I nakon prvog poraza maja 1942. godine, popularnost „Francuskog anđela" nije umanjena. U zaostavštinu je ušlo i nekoliko rvačkih zahvata koje je patentirao.Novinski tekstovi iz tog vremena svedoče ne samo o popularnosti Tilea, već i njegovoj, maltene nadljudskoj snazi, koja je, zajedno uz zastrašujući izgled bila magnet za publiku. Mnogi smatraju da je pojava Tilea preporodila rvanje u Americi, napravivši ga u to vreme možda i najpopularnijim sportom, a samog Tilea jednim od najplaćenijih sportista.Američki novinari su, za razliku od evropskih kolega, prodrli kroz spoljašnjost „Francuskog anđela" i počeli da pišu o njegovom karakteru i svakodnevnom životu. Novinari su zavirili u dušu Tilea, gde su pisali da je reč o čoveku prijatne naravi, sa izuzetnim intelektom i divnom smislu za humor.Mnogi obični ljudi koji su imali susret sa Tileom imali su samo reči hvale za „Francuskog anđela". Tile je često izlazio u susret deci svojih prijatelja koji su ga molili da glumi u njihovim školskim predstavama, gde bi prvo plašio, a zatim zabavljao najmlađe.U Americi Tile nije zaboravio Francusku. U jeku rata, 1942. godine, Tile se prijavio u američku vojsku, da bi se borio protiv Nemaca i da bi jednog dana učestvovao u oslobađanju Francuske. Iako je bio na vrhuncu snage, nije regrutovan jer nije prošao lekarski pregled. U to vreme doktori nisu znali ni kako da ispitaju niti da daju kvalitetno medicinsko mišljenje o zdravstvenom stanju rvača i njegovoj sposobnosti da služi vojsku.Ipak, Tile je u ime nauke odobrio da se nad njim vrše merenja i drugi eksperimenti, gde su doktori merili njegove ekstremitete, obim glave i druge anomalije koje su nastale usred bolesti. Tile je proglašen i primerkom ljudske vrste sa najsličnijim fizičkim karakteristikama neandertalca. Svoju skoro nadljudsku snagu „Francuski anđeo" je često demonstrirao vukući zaprege i dižući teret pred impresioniranom masom gledalaca.Od drugih pojedinosti za Tilea je važilo da uživa u francuskoj kuhinji, da je obedovao veoma polako – obrok je trajao i po dva sata – dok je spavao najmanje deset sati dnevno da bi, kako je jednom prilikom rekao, održao telo zdravim i jakim za mečeve koji su ga čekali. Oni koji su ga poznavali rekli su da je omiljeni Tileov kompozitor bio Šopen, omiljeni pisci Prust i Dima. Takođe, „Francuski anđeo" je bio i posvećeni katolik, ne krijući da vera i crkva zauzimaju bitnu ulogu u životu. Dok je bio na vrhuncu popularnosti, o Tileu je toliko toga napisano da je često teško razdvojiti stvarnost od fikcije.„Francuski anđeo" ne samo što je vodio bizaran život, već je i sama smrt legendarnog rvača bila neuobičajena. Kako je stario, njegovo zdravstveno stanje se pogoršavalo, na šta je najviše uticala sama bolest, akromegalija, koja je izazvala mnogo drugih problema. Tileov najbolji prijatelj, Karl Pojelo, takođe je bio u lošem zdravstvenom stanju zbog problema sa plućima. Kasnije je ustanovljeno da boluje od raka pluća. Pojelo je preminuo 4. septembra 1954. godine u 61. godini života. Kada je čuo za vest o smrti Pojela, Moris Tile je doživeo srčani udar i preminuo samo nekoliko sati kasnije.Dva velika prijatelja sahranjena su zajedno na Litvanskom nacionalnom groblju u mestu Džastis u državi Ilinois. Spomenik je podigao promoter Karla Pojela i veliki prijatelj dvojice rvača, Antanas Tamašiunas, u Americi poznat pod imenom Toni Tamasun, kome je Moris Tile krstio decu. Na zajedničkom spomeniku Tilea i Pojela, Tamašunas (ili Tamasun) je uklesao: „Prijatelji koje ni smrt nije uspela da rastavi".Ni tu nije kraj priče o „Francuskom anđelu". Još pre smrti Moris Tile je izašao u susret svom prijatelju skulptoru Luisu Linku koji je želeo da napravi posmrtnu masku francuskog rvača. To je podrazumevalo uzimanje otiska glave Morisa Tilea nekoliko sati nakon njegove smrti. Čuvši za smrt „Francuskog anđela", Link je uzeo otisak, napravio kalup i izradio nekoliko posmrtnih maski Tilea, koje su ovekovečile glavu legendarnog rvača.Mnogi smatraju da je lik Morisa Tilea, „Francuskog anđela", decenijama kasnije poslužio kao inspiracija za nastanak jednog od najpopularnijih animiranih junaka, Šreka, ali ti navodi nikada nisu zvanično potvrđeni. Čini se da potvrda nije ni morala da dođe, jer kada se Šrek uporedi sa likom Morisa Tilea, podudarnost je stoprocentna. Moris Tile možda nije spasao princezu Fionu i nije imao za saputnika magarca, ali je imao neuobičajen i ispunjen život na kojem bi i animirani Šrek mogao da mu pozavidi.
(RTS)
