BEOGRAD - Prva žena u istoriji srpskog alpinizma koja se popela na Mont Everest Dragana Rajblović rekla je danas da nikada neće zaboraviti trenutak kada se popela na najviši vrh Himalaja i sa visine od 8.848 metara videla "svet pod nogama".
Rajblovićeva je Mont Everest osvojila 2007. godine, ali bez obzira na to što, kako kaže, sećanje na taj trenutak vredi "više od samog trenutka" spremna je za novi poduhvat - njena sledeća destinacija je Aljaska koju planira da pređe peške ili biciklom celom dužinom, najverovatnije na leto.
"To je bio dugo očekivani trenutak, bili smo svi u nekoj konfuziji. Kročili smo na svojevrsnu snežnu strehu, na kojoj ne može da stane više od desetak ljudi. Svi smo tražili komadić zemlje na koji bi stali, saplitali smo se o rančeve i o zastavice koje su tu zaboli šerpasi. U toj gužvu izgubili smo dosta vremena, jer na vrhu ne sme da se ostane duže od pola sata. Ipak, bacila sam pogled sa vrha i videla ceo svet - i da je Zemlja okrugla", rekla je Rajblovićeva.
Ona je otkrila da se ovakvi alpinistički podvizi ostvaruju samo ako su vođeni i srcem i razumom."Oni koji se odluče na ovakav put treba da budu vođeni isključivo srcem i razumom, a nikako koristoljubljem. Važna je dobra priprema i organizacija, jer svaka greška se na tim visinama skupo plaća", rekla je Rajblovićeva.
Rajblovićeva je jedna od svega stotinak žena u svetu koje su osvojile najviši svetski vrh.
"Te godine kada sam se popela na Mont Everest bilo je 17 zemalja u svetu koje su imale žene osvajače najvišeg vrha. Dugo se bavim alpinizmom, a odlazak na Mont Everest bio je proizvod svega onoga što sam godinama radila. Postepeno sam se pripremala", rekla je Rajblovićeva.
Ona je istakla da je uspon na Mont Everest izuzetno težak i naporan izazov.
"Teško je, ali ako nešto volimo spremni smo da podnesemo žrtvu. Najvažnija je psihofizička izdržljivost, dok je snaga manje bitna. Bilo je istina, trenutaka kada sam pomišljala i da bacim ranac i odustanem od svega. Ipak, pomislila sam u tim kritičnim trenucima, zašto da se odreknem tih deset sati kojih ću se posle sećati čitav život", priča Rajblovićeva.
Put ka najvišem vrhu Himalaja na 8.848 metara mnogi u svetu alpinizma zovu "ledenom grobnicom".
"Himalaji ne praštaju grešku. Ako napravite jedna pogrešan korak - nema vas. Zato je pre svega važno da osluškujete sebe i svoj organizam. Znala sam šta me čeka. Na visinama od preko 8.000 metara u vazduhu je svega 30 odsto kiseonika, jedva se diše - jedan korak napravim, pa udahnem tri puta... i tako satima", oživljava Rajblovićeva trenutke sa uspona.
Najteže iskustvo ipak, bili su susreti sa onima koji su zauvek ostali na Himalajima.
"Prolazili smo pored njih, a oni izgledaju kao da spavaju, zaleđeni... Znala sam da ću ih videti, pričali su mi pre polaska, Ipak, navikla sam na te prizore. Nekoliko metara od nas jedan momak je umro jer je dobio endem mozga, ostao je tamo zauvek, a da je na vreme osetio simptome i odustao od uspona, možda bi i preživeo. Na Himalajima nema spasilačkih ekipa, zato svako treba da sluša svoj organizam", poručuje srpska alpinistkinja.
"Toliko je samo ljudi palo sa litica jer se nisu pridržavali pravila. Kada krene lavina, vidite kako oni zaleđeni ljudi koje ste viđali pucaju kao da su od stakla, lete delovi tela... Sve je to deo Mont Everesta", opisuje ona surove prizore Himalaja.
Tokom karijere Rajblovićeva se popela i na najviši vrh u Evropi Elbrus (5.640m) na Kavkazu i vulkan Etna (3.340m) na Siciliji.
Pored planinarenja i alpinizma kojima se redovno bavi, bavila se i speleologijom i mnogim drugim avanturističkim sportovima, kao što su padobranstvo, kanjoning, rafting, sportsko penjanje.
Posle najvišeg vrha sveta bila je na ekspediciji u retko posećenoj pustinji Atakama u Argentini, gde je prešla oko 100 kilometara pustinje, popela se na najviši vulkan na svetu Ojosdel Salado (6.893 m).
U Ministarstvu sporta Republike Srbije kategorisana je u najvišem rangu kao Zaslužni sportista, u rangu sa osvajačima zlatne medalje na Olimpijskim igrama.
