(VIDEO) ONI SU PROSLAVILI NAŠU ZEMLJU: Ovo su najbolji atletičari koje smo ikada imali

Sjajna atletičarka pokazala je na Evropskom prvenstvu u Beogradu, gde je osvojila zlatnu medalju, da nema konkurenciju na Starom kontinentu. Ivana Španović jedina je srpska atletičarka koja se okitila nekim od odličja na najvećoj dvoranskoj smotri sportista Evrope.

Kurir vam je priredio kolaž odabranih srpskih sportista koji su svojim dostignućima i rezultatima u proteklih nekoliko decenija skrenuli pažnju na sebe i uspesima obradovali naš narod.Momčilo TapavicaPrvi Srbin na Olimpijskim igrama 1896. u Atini. Takmičio se za Austro-Ugarsku, a na OI je bio prijavljen u nekoliko disciplina. Na žalost, zbog povrede je odustao od takmičenja u atletici (skok udalj, skok s motkom, bacanje kugle). Osvojio je bronzanu medalju u tenisu. Umro je 1949. u Puli.Dušan MiloševićBio je prvi srpski atletičar i olimpijac na Igrama u Stokholmu 1912. godine. Na Olimpijskim igrama u Stokholmu takmičio se u disciplini 100 metara i osvojio treće mesto u svojoj disciplini, posle čega mu je pozlilo. Završio je u bolnici, a lekari su mu u organizmu pronašli arsen i konstatovali da je bio trovan. Švedska policija je vršila istragu, ali nije pronašla krivce. Dok je ležao u bolnici posetio ga je Pjer de Kuberten. Umro je 1967. u Beogradu.Franjo MihalićNajveći uspeh ostvario je na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine, kada je osvojio srebrnu medalju u maratonu, rezultatom 2:26:32. Pobeđivao je na maratonima u Tokiju, Moskvi, Bostonu i Atini, na "Ponoćnoj trci" u Sao Paolu, a 1951. pobedio je u Parizu na "Krosu nacija", preteči svetskog prvenstva. Na evropskim prvenstvima najbolji plasman mu je peto mesto 1954. na 10.000 metara, a na OI učestvovao je tri puta, u Helsinkiju (1952), Melburnu (1956) i Rimu (1960). Otišao je u legendu 2015. godine, kada je preminuo u Beogradu u svojoj 95. godini.

Ivan GubijanPrvu medalju za jugoslovensku atletiku, osvojio je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. godine, u disciplini bacanje kladiva. Bio je državni prvak od 1945. do 1955. Obzirom da je bio visok samo 1,72 metra (sa 83 kg mišića), što su mnogi smatrali nedostatkom, Ivan Gubijan je pretvorio u prednost pa je uveo četvrti okret u krugu za bacanje, jedan više od svih dotadašnjih bacača kladiva. Ta njegova tehnika dominira od 1991. godine i donela je bacanju kladiva svetske rekorde. Umro je 2007. godine zbog toge za suprugom Rozikom.Danijel Dane KoricaJedan je od najvećih srpskih atletičara. Pobednik je Univerzijade u Moskvi 1973. i četiri puta prvak Balkana na 5.000 i 10.000 metara. Na EP u Atini (1969) bio je peti na 5.000 metara i deseti na 10.000 metara. Dve godine kasnije na EP u Helsinkiju (1971) zauzeo je četvrtu poziciju na 10.000 metara. Ostvario je pet trijumfa na krosevima Balkana. Osvojio je sedmo mesto na OI u Minhenu (1972) u disciplini 10.000 metara, iako je slovio za prvog favorita trke.Vera NikolićSa nepunih 18 godina na EP u Budimpešti 1966. i u trci na 800 metara osvaja prvo mesto, pobedivši favorizovanu Žužu Sabo. Zbog tog uspeha je dobila naziv Zlatna Vera. Dve godine kasnije Vera pravi senzaciju na londonskom "Kristal palasu" i postavlja svetski rekord na 800 m rezultatom 2:00,5. Zbog velikog pritiska u finalnoj trci na OI u Meksiku je odustala. Na EP u Atini (1969) osvaja bronzu, a na EP u Helsinkiju (1971) zlato. Na OI u Minhenu (1972) trku na 800 metara završava kao peta.

Nenad StekićPet godina je bio "vlasnik" evropskog rekorda u skoku u dalj - 8,45 m (Montreal, 1975). Na prvenstvima Evrope osvojio je tri srebrne medalje (Rim 1974 - 8,06, Prag 1978 - 8,12 i Zindelfingenu 1980 - 7,91 dvorana). Bio je dvostruki prvak Mediteranskih igara, te osvajač zlatne i srebrne medalje na Univerzijadama. Na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju 1983. bio je peti (8,09). Na OI u Montrealu (1976) bio je šesti.Dragan ZdravkovićPre 34 go­di­na 1.500 me­ta­ra pre­trčao je za 3 mi­nu­ta, 34 se­kun­de i 85 sto­tin­ki. Ovo je i da­nas srp­ski re­kord. Spo­menu­ti re­zul­tat, ti­tu­la pr­va­ka Evro­pe u dvo­ra­ni 1983. godine, po­be­da nad svet­skim re­kor­de­rom, le­gen­dar­nim Se­ba­stija­nom Ko­u­om u Lon­do­nu, zlat­nim slo­vi­ma su ube­leže­ni u isto­ri­ji srpske atle­ti­ke. Trčao je finale na 1.500 metara Olimpijskim igrama u Moskvi i osvojio deveto mesto. Zbog ugovora sa Tajgerom nije otišao na OI u Los Anđelesu, jer je rukovodstvo Saveza tražilo da trči u opremi Adidasa.Snežana PajkićOsvajala je brojne medalje na velikim takmičenjima kao juniorka. Kao potvrda kvaliteta dolazi zlato na EP u Splitu (1990) u disciplini 1.500 metara, kada je pobedila glavne favorite Doinu Melinte, Elen Ki­sling i Ljud­mi­lu Ro­gače­vu. Zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji, a i međunarodnih sankacija Pajkićeva se povukla iz atletike 1992. godine. Vratila se 1995. godine, ali je zbog problema s leđima, odnosno išijasom i definitivno morala da prekine karijeru.

Biljana PetrovićNajveći uspeh je osvajanje srebrnog odličja na EP u Splitu 1990. godine, u disciplini skok u vis. Njen lični rekord na otvorenom iznosi 2.00 metra, a u dvorani 1.96. Bila je druga na Mediteranskim igrama (1983), dok je na OI u Seulu (1988) zauzela 22. mesto. Ministarstvo za omladinu i sport Srbije dodelilo joj priznanje za koje se mesečno iz budžeta izdvaja 65.967 dinara zbog srebrne medalje na EP u Splitu, iako se taj rezultat ne računa kao atletski rekord Srbije, već Hrvatske. Dragutin TopićJedan od najboljih srpskih atletičara svih vremena. Prvi veliki međunarodni uspeh postigao je na SP za juniore u Plovdivu, 1990. godine, kada je osvojio zlatnu medalju u skoku u vis, sa juniorskim svetskim rekordom (2,37 m). Tri nedelje kasnije zlato je osvojio i na seniorskom EP u Splitu. Šest puta je učestvovao na OI, a najbolji rezultat mu je četvrto mesto u Atlanti (1996). Isto toliko puta je bio učesnik SP, a opet mu je četvrta pozicija najbolji rezultat i to u Helsinkiju (2005). Rekorder je Srbije sa preskočenih 2.38 metara (na otvorenom) i 2.35 metara (u dvorani).

Olivera JevtićJedna od najboljih srpskih atletičarki na dugim prugama. Među njenim najvećim uspesima svakako je srebrna medalja na SP juniorki u Sidneju 1996, a već 1997, na EP u Mađarskoj, osvojila je srebrnu medalju na 10.000 i bronzanu na 5.000 metara, a te godine medalju je donela i sa prvenstva Evrope u krosu koje je održano u Portugaliji. Već 1998. uzela je zlato 1998. na 10.000 metara, a 1999. je ponovila ovaj uspeh i dodala još jednu medalju. Na EP u švedskom gradu Geteborgu najpre je osvojila zlatnu medalju na 10.000 metara, a dan kasnije i bronzu na 5.000. Pobeđivala je na maratonima u Beogradu (2007), Amsterdamu (2003), Podgorici (2015).

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: