Već ste obavešteni da se hotel u kom je smešten dobar broj srpskih novinara nalazi na dvadesetak metara od čuvene Kopakabane, ali verovali ili ne - vremena za uživanje u kristalnom pesku i ludim talasima gotovo da nije ni bilo.Naravno da smo pronašli malo slobode (prvi dan pre ceremonije otvaranja Igara) da se bućnemo u okean. Pa nismo tolike hiljade kilometara prešli a da se ne potopimo. Šta da vam kažem? Kratko, ali slatko!Pardon, slano. Kad me poklopio četvrti talas, prva dva preskočih, a u treći sam svesno uronio ne videvši da za njim stiže još jedna grdosija, pročistio sam sinuse za narednih godinu dana, a okean osiromašio za bar kilogram soli.Pre neku noć smo, nakon dana punog zanimljivih sportskih priča o kojima čitate na našim stranama, na početku novog dana „zaboli“ kafić na plaži. Raša i Dado će pivo, a ja, koji sam s alkoholom na vi, biram vodu iz kokosa. Probah i to. Slatkasta hladna vodica s primesama kokosa, kapiram da je kad upekne zvezda više nego osvežavajuće i shvatam zašto je domaći vole.Sumanuta potreba Brazilaca da hlade sve zatvorene prostorije (hale, autobuse, medija centre...) i dalje nam je neshvatljiva, pa smo počeli s direktnim skretanjem pažnje nadležnima da će nas sve redom pokositi i zakovati za krevet ako nastave tako. Jer kad ti veći deo dana u glavu i telo duva hladno (od 14 do 17 stepeni je raspon temperature koju postavljaju na uređajima), ne gine ti bar prehlada. Brojni volonteri rekoše nam da su već poslali veliki broj mejlova sa žalbama novinara, ali da nije u njihovoj moći da išta promene. U našoj jeste! Od danas sam na antibioticima, to će nešto promeniti. Sva je sreća pa je zima ovde toliko jaka (između 21 i 30 stepeni dosad), pa možemo s vremena na vreme da izađemo napolje da se zagrejemo. Danas ležim ceo dan! Valja prezdraviti, pa krenuti u otkrivanje novih čarolija Rija, a još verujem i u neku medalju.Gojko Filipović, novinar
