Iz Melburna za Kurir - Vuk Brajović
Rodžer Federer kao da je u „šljaku“ propao poslednjih 8 nedelja – i oko sebe stvorio auru totalne misterije pre početka ovogodišnjeg Australijen Opena. Iako je švajcarski „maestro“ u teniskim krugovima poznat po tome da je ponosan na svoj koncept oporavka od tenisa u međusezoni (po nekoliko nedelja se uopšte ne lati reketa, na primer), bilo je skoro nezamislivo da ga baš toliko nigde ne bude, a da istovremeno najveći konkurenti za ultimativni teniski tron Đoković i Nadal iza sebe već imaju egzibiciju u Abu Dabiju i – kako se ispostavilo – skoro dve pune nedelje ATP Kupa širom cele Australije. Činjenica da Rodžer, osvajač za sada rekordnih 20 grend slemova i drugi na ATP listi po ukupnom broju osvojenih trofeja (103, posle Konorsovih 109) puni 39 godina u 2020 – a da još nije najavio da bi u predvidivoj budućnosti okačio „reket o klin“, svakako mu daje svu slobodu ovog sveta da radi šta god hoće i smatra da je za njega dobro. I pored toga, svi oni koji ga vole i oni koji od njega zaziru jednostavno nisu navikli na to da, posle svih ovih godina, ne vide „FedEksa“ kako diže formu pred Melburn na nekom od uvodnih turnira australijskog teniskog leta.
Opušteni izgled i govor tela na uvodnim konferencijama za medije, te izjave da „ne očekuje ništa od sebe ove godine u Australiji“ su neke možda i zavarale, ali to sa koliko efikasnosti, snage i brzine je odigrao i bukvalno zbrisao protivnike u prva dva kola – pozitivno je šokiralo sve u Melburnu i šire i još jednom uverilo u to da Rodžer Federer itekako veruje i ima motiva da ostvari i više velikih rezultata koji će obezbediti njegov trenutni status najuspešnijeg igrača u istoriji ovog sporta. A sinoćnji meč protiv Filipa Krajinovića mu je poslužio da direktno pošalje najmoćniju poruku njegovom najvećem protivniku do finala (i verovatno do kraja karijere) Novaku Đokoviću da bude veoma, veoma svestan da je spreman da ponovo ugrozi njegov primat i u Australiji, i kasnije tokom ove sezone.
Sve u vezi Federerovog nastupa protiv istini za volju iscrpljenog Krajinovića - bilo je za svaku pohvalu. Način na koji je bukvalno oteo ceo teren od Filipa, koristio sve uglove da bi došao do poena ili prilike da to uradi lakim vinerom, diktirao tempo celog meča, plasirao riterne kao da su servisi dolazili iz ruke, varirao ritam odigravanja poena po želji, briljirao na mreži, servisima izlazio iz svih neprijatnih situacija i načinio veoma mali broj grešaka na momente je podsećalo na umetnost, a na momente na brutalnu tenisku eksterminaciju, nad čime se sažalio i Džon Mekenro u komentaru posle meča. Federer je meč počeo – i završio – u maksimalnoj brzini, uz vrhunsku sigurnost i samopouzdanje – i virtuozno kao da njegovi najbolji dani tek dolaze. I zaista nije bilo osobe u stručnim teniskim krugovima koja nije bila više nego impresionirana time što je – bez pravog takmičarskog sučeljavanja proteklih nedelja, na početku teniske godine – Rodžer odigrao meč koji je energetski, strateški, statistički i igrački bio na nivou onoga što se viđa pri vrhunskoj formi usred sezone. Naravno, umerenim tonom je Federer govorio o svom nastupu posle meča – ali je ono što je demonstrirao svojom igrom na terenu bilo više nego dovoljno da se pošalje poruka moći tamo gde je to namenjeno.
Četrdeset dva vinera, 77% osvojenih poena na prvi servis (uz korektnih 14 asova), samo 14 neiznuđenih grešaka i 50% osvojenih brejk poena (7/14) za meč koji je trajao 93 minuta pokazuju koliko je savršeno glatko funkcionisala Federerova pobednička mašina. Naravno, statistika pokazuje samo jednu stranu medalje, dok je ona druga – realni teniski doživljaj Federerove sveprisutnosti i sverešivosti na terenu – sijala olimpijskim sjajem. Teniska „Fed klinika“ oduševila je i one koji su u Rod Lejver Areni bili da bi se ponosili skupim kartama, i one koji žive tenis kroz svaki odigrani udarac u ove dve nedelje na 22 terena kompleksa Melburn Parka.
Pobeda u četiri fascinantna seta na Ju Es Openu 2018 Federerovog narednog protivnika, Džona Milmana, svakako nije zaboravljena – i jedna je od glavnih tema u ovih 48 teniskih sati, isprekidanih jakim padavinama garežne kiše posle katastrofalnih požara širom Australije. Australijanac važi za jednog od fizički najspremnijih igrača na turneji, što mu daje šansu da – ukoliko Federerove varijacije ne budu davale željene rezultate – može da odigra „udarac više“ i unese nemir i nesigurnost u Rodžerovu igru. Nanošenje bilo kakvog „bola“ ovako dominantnom Federeru – ne nužno i ubistvenog – biće analizirano naširoko u skauting timovima i stručnim krugovima, jer do sada Rodžer nije pokazao ništa što bi ukazivalo na postojanje neke izrazite slabosti u njegovoj igri, spremnosti, strategiji. Iz do sada viđenog – i Nadal i Đoković svakako mogu igrati bolje, i fer je reći da ostaju dosledni tome da postepeno dižu takmičarski tonus i kroz ovaj Australijen Open – ali ovakvo izdanje Federera, i lepa perspektiva koja mu se otvara ka polufinalu dosadašnjom eliminacijom nekih od najvažnijih igrača u njegovom delu žreba (Beretini, Šapovalov, Dimitrov) Švajcarcu stvara znatno povoljnije uslove da bude najspremniji kada to bude bilo najvažnije. Naravno, ovo je ipak Grend Slem, i preostali igrači svakako nisu došli do ovde samo pukom srećom ili predajom protivnika – ali konvencionalno tenisko znanje nalaže da prvi veliki Federerov izazov u daljem toku žreba treba tražiti – čak u polufinalu.
Prošlo je skoro 8 godina od kada je Novak izgubio od Rodžera na Grend Slemu (polufinale Vimbldona 2012.). Poslednja pobeda našeg asa u finalu istog turnira prošle godine bila je izuzetno frustrirajuća i zabrinjavajuća za Federera, ponajviše zbog toga što je, i pored toga što je skoro savršeno izveo plan i koncepciju igre, po svemu bio bolji takmičar tog dana i dominirao skoro celim njegovim tokom, konačno izgubio meč prvenstveno što nije uspeo da „nadigra“ Novaka u psihološki najvažnijim momentima i time premosti mentalni jaz koji je Novak postepeno uvećavao od legendarne pobede u polufinalu Ju Es Opena 2011 godine. Sigurno je da je, i zbog toga, Federer prvo izbegao da se previše optereti nastupima do kraja prethodne sezone (najvredniji su bili Lejver Kup, pobeda u Bazelu i polufinale završnog Mastersa u Londonu), a zatim i napravio ovako veliku pauzu od tenisa između dve sezone, da bi što bolje očistio glavu od „traume“ doživljene na travi Ol Ingland Lon Tenis Kluba i obnovio samopouzdanje na svim nivoima.
Za sada, ovde u Melburnu, taj plan se izuzetno dobro ispunjava – i ovakvom impozantnom igrom i pobedom protiv Krajinovića – željena poruka iz Švajčarčevog štaba je poslata na sve prave adrese. Ipak, odgovor na to da li je Federer uspeo da prevaziđe fiksaciju stvorenu Novakovom psihološkom dominantnošću u odsutnim momentima njihovih epohalnih mečeva jedino će biti dostupan onda kada se budu sledeći put pogledali sa suprotnih strana mreže – za šta se celi teniski svet nada da će se desiti već krajem sledeće nedelje.
U trećem kolu Australijan opena Đoković večeras (verovatno malo posle ponoći) igra protiv Japance Nišioke, 75. igrača sveta. Srbin je, naravno, veliki favorit, a kvota da će slaviti lako, sa 3:0 u setovima, je 1,33. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART na Đoković - Nišioka.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
