Zlatna era tenisa je fraza koju ćete često videti u medijima kada se opisuje period suverene vladavine velike trojke (ili četvorke) „belim sportom“ – ali da li zaista priliči korišćenje superlativa u sagledavanju stanja u kome se nalazi svetski tenis? Ako pitate neke od karijernih stručnjaka koji nisu deo neke od agendi koje forsiraju određene interesne grupe – oni bi iskazali svoje divljenje za verovatno neponovljive rezultate Federera, Nadala i Đokovića (i Mareja u ranijoj fazi) – ali bi istakli brigu po brojnim osnovama za stanje u tenisu, odnose među njegovim glavnim akterima i budućnosti sporta u stručnom i konceptualnom smislu. Redovne afere na terenu i van njega, podele između i unutar međunarodnih institucija po pitanju toga šta je važno učiniti u tenisu danas da bi on bio bolji sutra, razuđeni stavovi igrača i igračica u odnosu na njihovu ulogu, prava i beneficije kao glavnih sportskih poslenika i još uvek nedefinisani planovi za adaptaciju tenisa prema akterima, publici, medijima i marketinškim partnerima u već započetom periodu tranzicije od velike trojke do šireg polja većeg broja izjednačenih asova na vrhu imaju pravi virusni uticaj na zdravlje tenisa u aktuelnom trenutku.
Kako bi se budućnost teniske struke postavila na stabilne osnove – kao bitan preduslov opstanka, razvoja, transformacije i sistemazacije teniske scene i procesa koji su joj imanentni – svetski priznati teniski stručnjak iz Argentine Fernando Segal je nedavno organizovao prvu Svetsku tenisku konferenciju (World Tennis Conference) kao najmasovniju manifestaciju ovoga tipa ikada predstavljenu globalnoj teniskoj javnosti. Segal Institut je tom prilikom ostvario izuzetno važno strateško partnerstvo sa Globalnom asocijacijom profesionalih teniskih trenera (GPTCA) kako bi teniska trenerska elita iz svih delova sveta – poput Tonija Nadala, Ivana Ljubičića, Alberta Kastelanija, Klaudija Pistolesija, Dirka Hordorfa, Andresa Gomeza, Nikolasa Masua, Žila Servare, Borisa Bekera, Apostolosa Cicipasa, Ursule Radvanske, Nika Bolitierija, Rajnera Šutlera, Marka Panikija, Andreja Medvedeva, Volfganga Tima, Dejva Majlija, predsednika ATP Andree Gaudencija – kao i Bogdana Obradovića i Janka Tipsarevića i drugih – približila svoja znanja i iskustva trenerima iz 74 zemalja sveta (njih preko 1000) na način i putem tehnoloških inovacija koji im je omogućio da bukvalno „skroje“ stručni sadržaj konferencije na način koji bi im najviše odgovarao za detaljan i studiozan rad, bez vremenskih stega i jezičkih barijera koje često u velikoj meri ograničavaju mogućnost korišćenja predstavljenog znanja u njihovom radu. Paradoks tenisa je da je tek veoma mali broj trenera na vrhu uspeo da se izbori za status, priznanje i poštovanje od strane igrača i celokupne teniske scene, dok se ogromna većina njih nalazi u nedefinisanom međuprostoru – bez dovoljno uticaja i mogućnosti da prošire polje etabliranosti trenerske struke i redefinišu odnose na teniskoj sceni sa tim ciljem.
U ekskluzivnom razgovoru za Kurir, Fernando Segal je predstavio misiju, koncept i ciljeve WTC – koji bi do održavanja konferencije (i to u uslovima pandemije) verovatno bili smatrani za neostvarive, a danas se slave kao pozitivna revolucija koja je definisala pravce ozdravljenja svetskog tenisa i njegovog usmerenja ka uspešnoj budućnosti – na praktičnim i primenljivim osnovama.
„World Tennis Conference je – kroz partnerstvo sa GPTCA – zamišljen kao globalni teniski događaj čija je misija bila da podstakne napredne inicijative u tenisu, promoviše transformativne tendencije i približi najveće svetske eksperte svim profilima teniskih profesionalaca širom sveta kojima njihovo stručno viđenje tenisa i praktični saveti inače ne bi bili dostupni. Ovo je posebno važno jer danas teniski asovi nastaju na svim meridijanima naše planete – a tenis se ne može posmatrati samo kroz prizmu „dobrog forhenda i bekhenda“. Naš sport danas je multidisciplinarna aktivnost koja zahteva od svih – a pogotovo trenera i igrača – da razvijaju svoju ljudsku, karakternu dimenziju i prepoznaju sve oblasti koje su važne za postizanje vrhunskih takmičarskih rezultata, pod uslovom da se posvete napretku sebe i svog igrača na sveobuhvatan način. O ovome se, iz raznih razloga, nedovoljno govorilo u svetu tenisa – i naš cilj je bio da se predstavi složenost ovog procesa, kao i nezaobilaznost rada na sebi – iznutra. Tenis je individualan sport, u kome napredak podrazumeva jasno razumevanje samog sebe, razvoj lične kulture, bavljenje sopstvenim navikama, razmišljanje o svojim javnim postupcima – i svi ti aspekti predstavljaju stalni izazov u radu i procesu unapređenja samog sebe – odnosno igrača kojeg profesionalni treneri vode kroz karijeru,“ na početku ističe Segal.
WTC se sastojala od četiri bloka: prvog – koji se ticao lične transformacije trenera i igrača; drugog – sportske nauke i važnosti analitičkog pristupa podataka; trećeg – strategije, taktike i tehnike; i poslednjeg – prenošenja ličnih trenerskih iskustava iz bogatih karijera. Prateće teme su se bavile mentalnim stanjem, fizičkom pripremljenošću, metodologijom treninga i glavnim menadžerskim polugama u procesu stvaranja vrhunskih teniskih asova. „Namera nam je bila da se svim ovim oblastima i temama prida adekvatna važnost sa stručnog stanovišta – ali i da ujedno ovaj događaj bude inspirativan i motivacione prirode. Uspeli smo da na istoj platformi predstavimo najveći broj vrhunskih profesionalaca ikada – kroz 64 prezentacije na 4 vodećih jezika sveta. Njihov „rezervoar“ karijernih iskustava pravo bogastvo u sadržaju i posebnosti – a način na koji su se oni kroz vreme nosili sa tim situacijama izuzetno važan u prihvatanju i nadgradnji teoretskih i praktičnih postulata bavljenja ovim poslom. Dostupnost pravih ljudskih priča svim učesnicima ove konferencije je bila jasna refleksija kvaliteta sadržaja koji je bio deljen među svim učesnicima, i važno ostvarenje našeg koncepta – jer su one od presudnog značaja u procesu rada na ličnom razvoju,“ napominje Segal, i nastavlja: „Veliku pažnju smo posvetili ulozi naučnog faktora u sportu – i to ne samo u smislu toga kako ona može pomoći vašem igraču, već i vama kao treneru u širenju vaših vidika i pripremi za rad. Stoga je bilo potrebno kreirati holistički pristup, po kome se na tenis gleda kao proizvod jednog ozbiljnog dizajn studija ili laboratorije - kroz čiji sveobuhvatni rad se prati proces dizanja nivoa performansi trenera i igrača – od početka do kraja!“
Iako je nemoguće uraditi evaluaciju svih učesnika ove konferencije (njih preko 1000 iz 74 zemalja već u prvoj godini) – Segal smatra da koncept WTC može da bude primenjen i na još veći broj njih. „Naš zajednički cilj je da promenimo paradigmu tenisa i način na koji se on razvija kroz trenerski rad. Sva aktuelna teniska znanja i vrednosti treba podeliti sa svima koji su deo našeg „pokreta“ – jer je danas nemoguće predvideti odakle će poteći novi teniski šampion ili šampionka. Talenata ima svugde i tenis je postao globalni sport bez presedana u svojoj istoriji. Ono što sam govorio svakom od 63 govornika na našoj konferenciji je – prvo: budite specifični, jer postizanje vrhunskih takmičarskih rezultata podseća na slagalicu, u kojoj morate da tretirate svaki njen deo – analizirate ga, isprobate ga, unapredite ga – i onda ga vratite nazad u slagalicu. Nije lako raditi sa tolikim brojem međusobno povezanih – a često veoma različitih segmenata – i zbog toga je izuzetno važno jasno preneti svoje znanje i iskustvo. Drugi savet svim govornicima i učesnicima je bio veoma praktičan: nemojte odmah ciljati na velike promene, jer je bolje postepeno napredovati nego ostati „bez daha“ kroz maksimalistička očekivanja i zahteve. Neka napredak bude i 5%, ali će on biti ravnomerno raspoređen po svim našim učesnicima – bez obzira na to iz kog dela sveta oni dolaze. Velike su razlike između onih koji se bave tenisom – na primer – iz Japana, Omana, SAD i Libana – i zbog toga je važno da napredak među njima bude usklađen, jer je veoma teško voditi paralelno evidenciju o povratnoj sprezi posle predavanja, o tome kakav uticaj smo ostvarili. Ono što je u takvoj situaciji najvažnije je osetiti da su ljudi spremni da rade na promenama, i zato uvek insistiram od svih da prave zabeleške, da sami mapiraju put razvoja kojim će ići. Zbog toga smo svima učinili prezentacije dostupnim i posle 30 dana od završetka konferencije – kako bi, na primer, mogli da gledaju Tonija Nadala koliko god puta su želeli, jer su različiti aspekti njegove prezentacije važni za trenere koji potiču iz različitih delova sveta. Ako posmatramo ovih 64 prezentacija kao biblioteku – predstavljale bi hiljade i hiljade i hiljade sati raznih iskustava. Ali ono što je glavno nije znanje govornika, već šta će treneri iz toga naučiti i primeniti u njihvom razvoju i radu. Ako naučite nešto od Hordorfa, pa nešto drugo od Nadala – a zatim i od Ljubičića, Bekera, Marejeve – počećete da se menjate na bolje. Zbog toga je WTC pre svega transformacioni događaj baziran na inspiraciji za učenjem i promenama, a ne isključivo događaj koji predstavlja razna znanja,“ apostrofira njegov osnivač. „Jedna od najvećih slabosti teniske struke do sada je što je bila rascepkana – odnosno što nije postojala platforma koja bi svakom treneru služila kao svojevrsni koncept mentorstva. Ako pažljivo pratite prezentacije vrhunskih teniskih trenera, u njima ćete prepoznati više desetina važnih paradigmi – koje možete izučavati detaljno i postepeno po sopstvenom nahođenju.“
Na pitanje Kurira da li je namera organizatora WTC bila i da kroz program konferencije utiče na stanje dialoga u svetu tenisa danas sa vodećim institucijama tenisa, koji nije na zadovoljavajućem nivou, Segal odgovara:
„Radio sam sa brojnim međunarodnim teniskim federacijama, bio na poziciji direktora više nacionalnih teniskih saveza, držao predavanja na mnoštvu međunarodnih kongresa – pa i organizovao više njih u ime Međunarodne teniske federacije ITF– i autor sam brojnih knjiga iz ove oblasti. Moj cilj je bio da kreiram sistem za razvoj tenisa i trenera koji će biti koristan drugim trenerima – a kada bih radio sa igračima, i tada bih insistirao na tome da istovremeno radim i sa njihovim trenerima. Jedino tako je moguće progresivno uticati na podizanje nivoa trenerskog zanata, i veliki sam pobornik timskog rada. Zbog toga sam insistirao na tome da konferencija bude prepoznata po visokom nivou kvaliteta konačnog proizvoda – u smislu govornika i sadržaja. Kroz partnerstvo sa sa Tennis One smo uveli inovativnosti – i ono nam je omogućilo da konferenciju predstavimo kroz funkcionalnosti aplikacije, da je organizujemo u međunarodnom formatu putem interneta i da pružimo višejezičan sadržaj – kako bi nas svi međunarodni učesnici razumeli. Sleceći put ćemo engleskom, španskom, italijanskom i nemačkom dodati i kineski, portugalski i francuski – što će omogućiti učesnicima da adaptiraju sadržaj na svom jeziku. Na ovaj način naša velika organizacija pokazuje pravu pažnju i brigu za sve trenere, bez obzira na to odakle potiču. Pre bi oni morali da se adaptiraju organizaciji, a sada se organizacija adaptira njima – i to predstavlja dvosmerni koncept komunikacije koji omogućava saradnju na sveopštem razvoju. Treća stvar je bila da promenimo našu kampanju komunikacije i promocije konferencije, kako bismo podstakli interesovanje i održali pažnju svih učesnika – i pokazali da smo se u potpunosti i sa puno pozitivne energije posvetili tome da budemo uz njih i pre nego što konferencija počne. Dizajnirali smo i posebne interaktivne postere na kojima su učesnici mogli da predlože koji profil govornika bi im bio interesantan – bilo da se radilo o ATP šampionu, najboljim trenerima najboljih igrača, osvajačima Grend Slemova ili nekom drugom od ukupno 20 različitih kriterijuma po kojima se moglo birati. Četvrti stub konferencije je da se omogući sticanje neposrednog i vrednog iskustva, i zato smo snimili sve prezentacije i pre nego što smo ih emitovali. Tako bi učesnici sami mogli da naprave svoj raspored gledanja prezentacija, a da pritom ne moraju da se prilagođavaju centralnom programu konferencije. To im je omogućilo da kreiraju svoje konferencijsko iskustvo i sami koncipiraju konferenciju po svojoj meri. Mladi ljudi danas su navikli da imaju tu vrstu slobode izbora i kombinovanja zahvaljujući tehnologiji,“ objašnjava Segal. „Meni je bilo glavno da se postigne cilj inspirativnosti i transformativnosti konferencije, i uopšte mi nije bilo stalo do toga što će – time što smo svim učesnicima omogućili da imaju 30 dana da koriste materijal sa predavanja konferencije – i oni treneri u matičnim teniskim klubovima i akademijama koji nisu platili „ulaznicu“ i pristup materijalu moći da ga posmatraju. Ako i ove godine oni nisu platili, siguran sam da će želeti da budu deo ove konferencije naredne godine. Opet se vraćamo na to da je potrebno promeniti paradigmu – a da biste to uradili, morate da kreirate interesovanje, pozitivni zamajac, uvedete novitete, otvoriti polje za stvaranje sinergija – kako bi bilo moguće stvarati nove rezultate!“ jasan je stručnjak iz Argentine.
„Moto našeg rada na konferenciji je bio – jedinstvenost, jedinstvo sa ciljem davanja novih mogućnosti u tenisu. Snažno stojim iza stanovišta da je danas previše politike u tenisu, i da je premalo onih koji su spremni da stvari stave na sto – a ne da ih drže ispod njega – kako bi nastojali da formiraju zajedničku platformu za rad i razumevanje!“ naglašava Segal. „Tenis je prvi individualni sport na svetu, a tek peti po broju ljudi koji se njime bave. Zbog toga i insistiram da treneri prepoznaju važnost svoje uloge u procesu reafirmacije tenisa, da – pored toga što će uvek biti podrška svojim igračima - kreiraju i svoj trenerski identitet, odnosno svoj trenerski brend. Čak i ako su vaši igrači ili igračice na svetskom vrhu, i dalje morate da uradite sve da ne budete u njihovoj senci, da imate svoj identitet. Uz to, cilj svih nas – a u ovom slučaju Instituta FS, GPTCA i WTC – je da stvaramo „mostove“ utemeljene u znanju, stručnosti, sadržaju poruke, ličnim iskustvima – kako bismo svi zajedno izgradili i nove odnose sa poklonicima sporta. Cilj je da imamo što više ljudi koji tenis prate, koji ga razumeju, i koji nastoje da nauče da igraju bolje – što predstavlja zatvaranje punog kruga našeg angažmana!“
„Dobili smo brojne pohvale za to šta smo postigli kroz WTC. Meni je svojevremeno trebalo 12 godina da postanem direktor Teniske federacije Argentine, i to je dug put do ostvarenja nekih karijernih ciljeva. To što smo našim učesnicima dali mogućnost da kroz visoko adaptibilan koncept jedne konferencije prate stručnjake iz 74 zemalja, razmenjuju znanja i iskustva, stiču utiske i kroz beleške dolaze do novih zaključaka za mene predstavlja naš najveći uspeh. Odgovoreno je na 1500 emailova, ostvareno je preko 400 direktnih kontakata povodom tema i pitanja koje je konferencije pokrenula – i to je potvrda da se zajedno nalazimo na pravom putu. Svaki pomak – bilo da se radi i o tek nekoliko procenata – značajan je za našu agendu, jer je baziran na pravim vrednostima koje će sigurno imati dugoročni pozitivan uticaj na našu saradnju i ostvarenje ciljeva,“ rezimira Segal.
Davanje pozitivnog primera iz otvorene i sadržajne saradnje u stručnim krugovima svetskog tenisa nikada nije bilo važnije nego danas, i to je činjenica koju bi – pored samih trenera – trebala da ima veliki odjek i među igračicama i igračima, institucijama, organizacijama, medijima i njegovim poklonicima. Ako smo već prečesto svedoci velikih neslaganja i podela među glavnim akterima teniske scene – WTC ukazuje na to kako se u konstruktivnom duhu i posredstvom pristupačnih mehanika može postići jedinstvo ciljeva i napredak na opštem i pojedinačnom planu istovremeno. Sa tim zaključkom treba pozdraviti sve inicijative koje je ova konferencija predstavila već u svom prvom izdanju, sa nadom da će u post-pandemijskom periodu mogućnosti za ostvarenje i uticaj ovih rezultata biti još više izražene.
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
