U izveštaju iz Banjaluke - kao što smo i očekivali: Nik bi sa Noletom radije na večeru i piće nego da trenira, ali zato Džumhur ponovo marljivo trenira i sa 202. mesta na svetu dobija 42. Gaskea.
Pare su se spominjale i u daljem licitiranju Noleta kao budućeg trenera – ovoga puta Rubljovu – ali srećni osvajač prvog Mastesa u karijeri u Monte Karlu i kum na krštenju ćerkice kolege Medvedeva kaže da za takvu uslugu “para – nema”.
“Toliko puno bih mogao da naučim od najboljeg na svetu”, iskren je Andrej – u nadi da s kroz naredne mečeve neće priučiti i privići na “jednu od najsporihih podloga na kojima je igrao” da odbrani titulu protiv istog rivala iz prošle godine. Dobro je za turnir da je dobro raspoložen njegov drugi nosilac, volšebno dopremljen “čeličnom pticom” koju mu je u Nicu poslao direktor turnira Đoković Đorđe – i da se nasmejan uklopio u osunčani ambijent terena “Srpska Opena”.
Nimalo do osmeha nam nije bilo u većini meča četvrtog nosioca Miše Kecmanovića i “teniskog anonimusa” iz Jordana – ali borbenog i na ove uslove priviknutog Jordanca Abdulaha Šelbaja. Dva iscrpljujuća seta uz dug taj-brejk u završnom su bili potrebni finalisti Eštorila da zakaže prvi duel u karijeri sa Jiržijem Lehečkom (poslednji na programu centralnog terena sutra), uz previjanje izgleda dosta neugodne povrede zadnje lože desne noge. Uporedivi i po rangu (Miša 33, Jirži 36) i promenljivim rezultatima od početka godine – verovatno ne bi nikoga naljutilo da se povreda istakne kao glavni razlog za pomisao da Čeh ima blagu prednost nad Srbinom pred sutrašnji meč. Potrebno je puno “rovarenja po šljaci” da bi se ove godine u Banjaluci osvajali poeni – i u tom smislu su dve zdrave noge dragocene.
Povratak samopouzdanja se jasno vidi i svakako je dragocen adut u igri Dušana Lajovića – stečenog i kroz veoma dobre mečeve odigrane protiv jakih protivnika poput Karlosa Alkaraza. U mečevima protiv Novaka – gde ćemo naredni gledati sutra ne pre 15 časova – za popularnog Ducija “ne postoje tajne”. Veliki izazov i ujedno inspiracija u ambijentu u kome će publika poštovati Lajovića ali navijati za Đokovića mogla bi dodatno da rastereti 70. igrača sveta da da lavovski doprinos u kreiranju teniskog užitka za sve pratioce po najavljenom lepom vremenu i na bržem terenu. Ako Lajović bude uspeo da izbegne brejk u ranoj fazi setova – možda se počastimo i neizvesnim završetkom istih, za one koji bez dodatnog naleta adrenalina na terenu i tribinama ne smatraju svoj teniski dan – ispunjenim.
Srce na terenu će ostaviti preostala 4 učesnika četvrtfinala “Srpske”,Molčan i Đere u prvom – i Džumhur i Rubljov u drugom meču dana. U dve godine su već dva puta igrali jedan protiv drugog i “podelili plen” – ali je van statistike i za Lasla i za Aleksa važnije da ostvare što duži kontinuitet pobeda, nešto što im je baš nedostajalo ove sezone. Reflektovano i u sličnom rangu na ATP listi (Molčan 73, Đere 78), pobede dolaze kao pravi lek obojici – a pogotovo Laslu, koji je doživeo nekoliko bolnih poraza protiv izuzetno renomiranih rivala (Hurkač kao poslednji u Monte Karlu) posle pravih teniskih maratona i propuštenih šansi za pobedu. Ulazak u polufinale turnira u Banjaluci je ostvarenje malog ali veoma bitnog sna za Đerea, koji bi za narednog rivala mogao da ima još jedno veliko ime protiv kojeg bi “baksuz džinova” možda mogao da se razbije sada – za lepo sećanje i još jedan teniski trofej sa njemu omiljene šljake.
Damir Džumhur je ime u teniskom svetu koje se i dalje pamti – iako popularnog “Džumija već dugo nema pred kamerama najvećih teniskih emitera na svetu, usled ogromnog pada u rangu. Da je borbenost i dobar tenis i dalje deo njegovog repertoara (kada ima dan) dokazao je kroz sjanu pobedu nad i dalje stamenim veteranom Rišarom Gaskeom u tri mukotrpna seta – ali će sutra u drugom meču dana protiv opevanog Rubljova morati da se “aktivno priseti” svojih najboljih dana kako bi uspeo da zapreti prebrzom Rusu i ostvari svoju prvu pobedu u rivalitetu koje traje od Istanbula (6-3 6-3) 2015 godine. Po svemu viđenom, uz to što je “otresao” Variljasa uz samo 4 izgubljena gema – Andrej se već resetovao i posle umora i intenzivnih emotivnih doživljaja i sa terena i iz crkve – gde mu laka i žilava konstitucija itekako puno pomaže da bude konkurentan na velikom broju turnira na kojima inače učestvuje. Kod obojice asova presudnu ulogu i inače ima – glava, a na većim izazovima i pod mnogo većim pritiskom za ostvarenje uspeha će biti Džumhur – kome bi bodovi i povratak u prvih 200 igrača na planeti bio ravan – daru sa neba. Ako uspe da isparira Rubljovu do kraja prvog i početkom drugog seta, održi se u terenu uz delotvorne riterne, izdrži duže razmene i bude uspešan u remećenju ubitačnog ritma Rubljova – možda će Damir zapamtiti njemu inače voljeni turnir u Banjaluci kao mesto “nove nade” njegove teniske karijere.
Kako prolaze teniski dani u Banjaluci, sve je veća žal za time što ovaj divni grad i ljudi sledeće godine neće imati priliku da ponovo ugoste ovaj turnir. Ali – kao što je prvi reket sveta juče rekao – lepi utisci i reči se dugo pamte, i sva je prilika da neće proći previše vremena dok Banjaluka ponovo ne dobije šansu da potvrdi svoj “renking” kao jedna od najboljih novih destinacija u teniskom karavanu za dalji razvoj ekosistema “belog sporta” širom sveta.
Vuk Brajović / Kurir sport
NE PROPUSTITE
