LAJOVIĆ ZA KURIR: Motivisan sam za predstojeći deo sezone i još uvek nemam nameru da razmišljam o penziji
Specialni izveštač Kurira iz Monte Karla: Vuk Brajović
Sedamdeset dva minuta je trajao meč Kobolija i Lajovića, i dok je krčio put ka petoj uzastopnoj pobedi ovog proleća na šljaci osvajač Bukurešta nije dozvolio ni trenutak neizvesnosti – iako je ovde stigao tek juče i “iz aviona” bukvalno došao na trening sa aktuelnim šampionom Cicipasom.
To je ono što se može sa 22 godine, i te prednosti je bio svestan i naš Dušan u kratkom rezimeu meča za čitaoce Kurira.
“Šteta što se ovako završilo”, kaže Dušan Lajović, i dodaje: “Odigrao je sa dosta samopouzdanja, “pucao” sa svih strana, dok sam ja bio zatečen tim nivoom igre “na sve ili ništa”. U prvim gemovima sam pokušavao da pokrivam teren “i tamo i ovamo” – ali onda na kraju nisam bio nigde, što je dovelo do toga da izgubim ritam i ne igram dovoljno agresivno – pogotovo iz forhenda. Bio je težak meč i žao mi je što sam ovako izgubio, ali se poslednjih nedelja vraćam u formu…”
“Dosta sam se mučio ove sezone, pogotovo što i dalje tražim viši nivo fizičke forme posle iskretanja zgloba na Dejvis Kup meču protiv Grčke u septembru prošle godine. Cela biomehanika mi je bila dosta usporena, ali se sada polako vraćam u staru formu i osećam da sam blizu nivoa na kome bih želeo da budem. Ova nedelja je bila pozitivnija u odnosu na početak sezone, takav je proces – ide gore-dole – ali sam spreman da “zagrizem” tokom ove sezone na šljaci i nadogradim formu posle dve važne pobede u kvalifikacijama ovde. Stekao sam dovoljno poena za učešće u glavnom žrebu Rolan Garosa, što je bio važan kratkoročni cilj za ovu nedelju”, ističe on.
Ono što je jasno je da Lajović ne razmišlja o promeni članova stručnog tima u tom procesu. “Ova akutna povreda mi je poremetila ceo kraj prošle sezone. Povratak na teren i oporavak je sporiji u mojim godinama nego kada sam imao dvadeset dve, što je sasvim normalno. Ja sam sebe forsirao kao da sam ponovo “fit” ali ipak za to treba vremena. Vidim napredak kroz nekoliko vezanih pobeda na čelendžeru u Đironi i u kvalifikacijama ovde, i to mi potvrđuje da idem u pravom smeru. Motivisan sam za predstojeći deo sezone i još uvek nemam nameru da razmišljam o penziji”, uz osmeh podvlači Dušan.
“Čekao sam specijalnu pozivnicu za Barselonu ili nastup u kvalifikacijama, ali mislim da je to otpalo – pa ću umesto toga igrati čelendžer u Portugalu. Igraću na Mastersu u Madridu, a nakon toga 175-ticu u Estorilu a posle toga Rim, tako da ima dosta turnira pre Rolan Garosa. Što se tiče Dejvis Kupa protiv Turske – odazvaću se pozivu selektora ako budem bio spreman. Protiv Danske to zaista nije bio slučaj, jer ne bih bio u mogućnosti da tako brzo menjam podlogu – sa šljake na beton, i povrh toga da se aklimatizujem posle putovanja između udaljenih destinacija na dva različita kontinenta. Zato smo se Viktor i ja dogovorili da ne idem u Kopenhagen, ali se nadam da će situacija biti drugačija pred sledeći meč. Bitno je da pobedimo Turke”, uz osmeh nam iznosi planove trenutno 109. Igrač sveta.
Kao finalista Monte Karla iz 2019. Lajović sigurno ima puno lepih sećanja na ovaj turnir: “Prelep je osećaj vratiti se na ovaj turnir. Eto, juče sam pričao sa predsednicom Teniske federacije Monaka, a kada smo se videli prošle godine u Švajcarskoj na jednoj egzibiciji prenela mi je da je poslednje javno pojavljivanje njene majke baronese Elizabet An de Masi bilo upravo na tom finalu protiv Fonjinija. Najavila mi je da će u čast njene majke treći stadion po veličini u Kantri klubu poneti ime njene majke, i čast mi je da imam tako prisan odnos sa porodicom. Kada sam izašao ponovo na centralni teren u meču protiv Bublika osetio sam posebnu auru koju ovaj turnir poseduje i novo samopouzdanje koje vam ovo iskustvo daje. Obožavam da igram ovde i žao mi je što danas nisam ostvario bolji rezultat, ali ću iz ovoga izvući neke pozitivne stvari i već sledeće nedelje – idemo dalje!” sa notom optimizma završava svoj intervju za Kurir nekada 23. igrač sveta.
