ToMA STIŽE PRED BEOGRADSKU PUBLIKU: Ne stavljam se u stilske kutije, želim da budem muzičar bez granica!

ToMA pred beogradsku publiku izlazi sa velikim ambicijama, ali i jasnom željom da njegovo ime pređe granice Hrvatske. Mladi muzičar će 17. oktobra, na svoj 29. rođendan, održati koncert u Beogradu u New textil-u, gde će publici predstaviti svoje albume, bend i pesme koje su već pronašle put do slušalaca u Srbiji. Uoči velikog nastupa razgovarali smo sa ToMom o regionalnoj muzičkoj sceni, društvenim mrežama, putu ka zvezdama, ali i vrtoglavom uspehu Jakova Jozinovića, za kog smatra da je dokaz da mladi izvođači danas mogu da pomere granice.

Mislim da je danas prisutnost na društvenim mrežama obaveza i potreba muzičara svih generacija, jer je to ujedno i jedan od najjačih kanala komunikacije danas. Smatram olakšavajućom okolnošću činjenicu da sam dete modernog vremena i osoba koja već godinama gradi svoj identitet na društvenim mrežama, pa mi njihova upotreba u svrhu muzike dolazi prirodno.

Društvene mreže su najličniji mogući kanal za upoznavanje publike sa muzičarima i upravo taj segment najviše volim – putem Instagrama i TikToka svako ko čuje moju muziku ima mogućnost i da upozna ko sam ja i kakav sam kao osoba, ima uvid u moju ličnost, karakter i privatni život.

A ToMa je, u suštini, iako je na pragu tridesete, i dalje klinac koji se zaljubio u muziku i želi da ostavi trag na ljude na isti način na koji su moji uzori ostavili trag na mene. Ne želim da muzika bude samo otpevana nota, već jedan ceo splet emocija koji može da se prenese kroz pevanje i izvođenje.

Nikad se nisam ograničavao samo na mikrofon – volim da sviram, pevam i plešem, pa to svojoj publici pružam na svakoj pozornici na koju stanem. Muzički se ne ograničavam i ne stavljam sebe u stilske kategorije – slušam, izvodim i pišem raznovrsnu muziku, pa na taj način imam mogućnost da doprem do publike različitih generacija.

 Šta je po vašem mišljenju u današnje vreme važno za uspeh u šou-biznisu?

Šou-biznis smatram posledicom bavljenja muzikom. Biti uspešan u muzici i biti percipiran kao uspešna osoba u svetu šou-biznisa su, po meni, dve različite stvari, ali veoma komplementarne.

Šou-biznis daje uvid u osobu iza imena i dela, daje priliku da karakter i emocija pokrenu reakciju kod slušalaca koja prevazilazi svet muzike – a to je jedini put kojim osoba može da nadmaši kategoriju muzičara i postane ono što se danas naziva „zvezda“.

Da imam velike apetite – imam, ali nisam opterećen njima sve dok kroz svoju muziku, kao prioritet, uspevam da doprem do ljudi i dovoljno ih zainteresujem da me upoznaju i kao osobu.

Ne želim da gradim muzičku karijeru preko privida, izgleda, utiska i PR igara, ali želim da sve to bude posledica interesovanja za moju muziku. Verujem da sam na dobrom putu da to i ostvarim.

A konkretno šta je važno – ne postoji jedna stvar koju možemo da izdvojimo i naglasimo. Kako kažu – moraju da se poklope neke zvezde da bi se ostvarile velike stvari. Međutim, smatram da se zvezde ne slažu iznad glava ljudi koji ne rade i nisu talentovani. Samim tim, mislim da su osnova uspeha rad, talenat i disciplina. Rezultat toga mora biti uspeh.

Kako vidite muzičku scenu regiona? Osećate li se kao regionalna muzička zvezda i ko vam se od kolega posebno dopada?

Ne mogu još da se svrstam pod taj naziv jer tek otvaram vrata regiona svojoj muzici, ali želim da budem muzičar koji nema granice i čija muzika ima jednak uticaj u svim državama regiona.

Imamo izrazito jaku regionalnu muzičku scenu koja je čvrsta u različitim žanrovima. Inspirišu me kolege koje sa istim žarom rade i daju se maksimalno već godinama, bez imalo želje za pauzom i sporim tempom.

Lično veoma slušam i volim Natašu Bekvalac, Relju, Senidah, Nuccija, Džejlu Ramović, Mirzu Selimovića, Magla bend, Dinu Merlina, Seku Aleksić... To su imena koja su najčešće na mojoj plejlisti i čiji rad pažljivo pratim i iz čije discipline se inspirišem.

Seka je lično na mene ostavila najveći utisak jer sam je i privatno upoznao nakon nekoliko godina njene podrške koju sam dobijao na društvenim mrežama. Nadam se da ću jednog dana biti u njenoj poziciji i moći da iskoristim svoju platformu da dam vetar u leđa mlađim kolegama.

Svoj 29. rođendan proslavićete 17. oktobra na koncertu u Beogradu. Šta očekujete od koncerta i da li je Beograd mesto koje izvođaču daje veći muzički i šou-biznis status?

Verujem da je svaki koncert van matične države muzičara dovoljan pokazatelj uspeha i statusa. Lakše je postati uspešan i priznat kod kuće, gde ljudi imaju veću i češću mogućnost da čuju i upoznaju tvoj rad. S druge strane, otići u drugu državu i napraviti isto je veliki poduhvat koji nije svima pošao za rukom.

Održati koncert u Beogradu je za mene ogroman uspeh i ispunjenje jednog ne baš malog sna koji dugo sanjam. Srećan sam jer muzika koju pišem i izvodim ima svoju publiku u Srbiji i što konačno imam priliku da je izvedem uživo.

S druge strane, kad već spominjemo rođendan, znamo da su najbolje zabave baš u Beogradu, pa se i tome posebno radujem.

Koncert će biti prilika da publici predstavim svoja dva albuma, svoj bend, pesme koje su već godinama prisutne i koje ljudi vole. Mislim da imam mnogo toga da pokažem i kažem kroz svoju muziku.

 S obzirom na to da dolazite iz Hrvatske, kako komentarišete vrtoglavi uspeh Jakova Jozinovića? Da li je on sublimacija svega što danas žele mladi izvođači?

Jakov je definitivno anomalija kada je muzika u pitanju, u apsolutno najboljem smislu te reči! Postigao je uspeh na do sada nemoguć i neistražen način, suprotno svim formama i pravilima na koja smo navikli kroz godine.

Lično me veoma raduje njegov uspeh upravo iz pomenutih razloga – jer je dokazao da može, da sceni nedostaju mladi ljudi i da iskustvo nije jedini uslov za uspeh.

Mladi ljudi imaju mnogo toga da kažu kroz muziku koju pišu i stvaraju, inspirisani novim vremenom u kojem živimo. Emocija je milion koje još treba da prenesemo kroz muziku.

On je, nadam se, pokrenuo lavinu mladih koji će sada dobiti priliku da ostvare svoje želje, ciljeve i snove.

 Pored koncerta u Beogradu koji će vam biti fokus, šta još planirate da radite tih dana u prestonici Srbije?

Jedino što znam jeste da neću biti u kalorijskom deficitu tih dana. Planiram da sa bendom istražim grad, osetim duh Beograda i vidim sve ono što odavno stavljam na svoju „bucket listu“. Neće izostati ni zabava i gurmanski užici.

Čega se najviše plašiš na putu ka zvezdama?

Iskreno, strah me je da će moja muzika postati isprazna i neinspirativna, nepotrebna. Želim uvek da imam šta da kažem kroz svoju muziku.

Šta je granica preko koje nikada nećeš preći zbog karijere?

Pa mislim da nema nekih granica u kontekstu muzike, umetnosti i kreativnosti koje bi me zaustavile u nekom cilju čija je svrha bolja umetnost i bolji proizvod. Granice koje su postojane i jasno definisane jesu one moralne.

Čiju karijeru bi voleo da doživiš makar na jedan dan?

Verovatno bi to bili Vlada iz Magla benda i Seka Aleksić. A od njih dvoje malo više Seka – putuje, peva, radi, odmara, uživa, zabavlja se – sve u jednom danu. Tako bi moglo da se živi.

Da li postoji neka pevačica iz Srbije koja je bila tvoj selebriti „Kraš“? I da li možda danas imaš posebne simpatije prema nekoj pevačici iz Srbije?

Godinama – Nataša Bekvalac. Po meni možda i najzanimljiviji karakter i ličnost na celoj sceni.

 Ko je prvi otkrio tvoj talenat?

Prvi nevini trzaji mog talenta pokazivali su se još dok sam bio dete, pa mi je porodica dala vetar u leđa da se malo okušam u muzici, na čemu sam veoma zahvalan jer je to rezultiralo time gde sam danas.

A od ozbiljnijih trenutaka definitivno Marko Kutlić, sa kojim sam i radio svoju prvu pesmu.

Kurir.rs