"VESNA ZMIJANAC JE ŽELELA DA KEBA OTPEVA DUET S NJOM, A NE JA" Slavko Banjac otkrio tajnu čuvanu decenijama: Progovorio i o sinovima i unucima

Slavoljub Nedeljković, mnogima poznatiji pod umetničkim imenom kao Slavko Banjac za svoju publiku priprema koncert 17. novembra, a u intervjuu je sumirao utiske, priznao da ima tremu, ali i prvi put progovorio o porodici, sinu i unucima.

Odlazak pod Ostrog

- Moj prvi odlazak u manastir Ostrog je bio neverovatan. Pre sedam, osam godina ja prvi put ustajem u devet sati ujutro i kažem: “Ja danas moram da idem na Ostrog”. Ne znajući ni da je tog dana praznik veliki. Ja odlazim pravac tamo, pogledam, naroda hiljade, ne znajući da je praznik i da ljudi dolaze iz cele regije da se pomole moštima Vasilija Ostroškog. Meni je to sve bilo zbunjujuće. Veliki sam emotivac i kad gledam taj narod, ja stvaram neku svoju sliku o ljudima, o problemima, o lepim stvarima. Volim da vidim duše u ljudima. I ja treba da uđem u prostor gde su mošti svetog Vasilija. I susretne mi se pogled sa čovekom koji stoji pored moštiju svetog Vasilija, ja imam grč u stomaku. Ja prilazim i sagnem se da poljubim krst kivota i samo osetim ruku nečiju na mojoj glavi. Oduzeo sam se, stresao sam se. Ne znam šta se događa. On je rekao da je divno što je jedan takav čovek sa takvim glasom i talentom danas u manastiru Ostrog. Ja nisam mogao da verujem šta mi se događa. “Taj talent, taj vokal, to je Božji dar. I to nije samo tvoje, to moraš da podeliš sa narodom.” Shvatam da je to zbog te pauze koju sam napravio. Odakle je on znao zašto i kako? Ja nemam pojma. Njegove reči su me naterale da se vratim na scenu.

Kako kaže, trema je uvek prisutna, bez obzira na godine staža u svetu muzike.

- Ja pred svaki nastup imam tremu. Ali kod mene je to ozbiljna odgovornost i preterana. Roditelji su mi rekli da sam prvo zapevao, pa progovorio. I dok sam svirao klavir, uvek sam imao tu neku dozu treme dok ne krene sve to u neopisivoj želji da to sve bude u tom trenutku najbolje što može. Uopšte nije bitno gde nastupam, da li je to za 10 ili 100, 30.000 ljudi. Uvek isti osećaj u mojoj duši. Svi ljudi koji se ozbiljno bave muzikom imaju taj trenutak treme, odgovornosti ili strah - kaže on, ističući da ima i posebne goste na koncertu:

- Ja sam ozbiljno veliki profesionalac. Imaćemo goste sa ozbiljnim svetskim imenima i prepoznavanjem, kada su instrumenti u pitanju. Imaćemo instrumentaliste goste, a imaćemo i naravno moje kolege koje volim, koje poštujem. I nemojte da pomislite da nisu izabrani vrhunski umetnici, veliki znalci svog posla. A zvanično ćemo goste objaviti na pres konferenciji koja će biti pre koncerta.

Slavko Banjac se ne zove tako

Slavko je otkrio i kako je dobio baš ovo umetničko ime.

- Ne znam koliko ljudi zna da je moje pravo ime Slavoljub Nedeljković, ali verovatno 50 odsto Srbije ne zna da mi je to pravo ime i prezime. Ja sam rođen u Trsteniku, mom dragom rodnom gradu, i iz Trstenika sam sa 15 godina otišao u Nišu u Muzičku gimnaziju. Roditelji su se iste te godine preselili u Vrnjačku Banju. Sve mi je sada na Vrnjačkoj Banji i kada su me pitali odakle si, ja sam rekao iz Vrnjačke Banje. I oni “Banjac” i tako je to krenulo i ostalo je do dana današnjeg Banjac Slavko.

Kroz karijeru, ali i život je prošao mnogo toga, a jedna situacija ga je kako kaže, mogla koštati karijere i gostovanja u inostranstvu.

- Bilo je svega i svačega, zaista. Bio sam na nekoj turneji, dok sam još svirao po Kanadi. Ostalo je nekih sedam, osam dana do povratka u Beograd. Pozove nas jako dobar prijatelj, ima restoran u Torontu i kaže: “Hajde par dana da svirate kod mene”. Uđemo i jedno veče svirka, naši ljudi, uvek je veselo. Drugu ili treću noć dolazi policija i traži gazdu da vidi da li ima papire, trebao je da nas prijavi. Naravno da nismo bili prijavljeni. Kaže nam čovek: “Budite sutra u 12 sati tu i tu.” Odlazimo nas trojica na saslušanje, to je neki ogroman prostor za sve one koji su pravili prekršaje, a nisu Kanađani. Rekoh: “Bože, šta sam doživeo.” I mi ulazimo kod jedne dame, koja nam na engleskom kaže: “Sedite” Vlasnik restorana stoji, drhti, ozbiljan prekršaj pravimo. U problemu smo neviđenom. On nama prevodi šta ona kaže, ja sam rekao da je bilo malo druženja, jer imamo let nazad za 7 dana. Da je turneja bila prijavljena. Moji muzičari u jednom trenutku krenu na srpskom, da obrađuju lepotu te gospođe koja nam je zapravo Strašni sud. Vlasnik restorana, kaže: „Ej, malo tiše s tim”. Bilo je predivnih komplimenata, ali je bilo i onim svojstveno Srbima. U jednom trenutku ona ustaje i kaže na dobrom srpskom jeziku: „Poprilično ste nevaspitani. Ali zbog onih komplimenata, neću vam udariti crveni pečat. Imate 48 sati da napustite Kanadu, ali ću vam ovo oprostiti i zbog onih lepih stvari kako ste me opisivali”. Pomislio sam tog trenutka “Zemljo, otvori se, ne mogu da verujem šta mi se događa.” Preživeli smo, ali i njoj hvala, jer taj crveni pečat znači da nema ulaska ni u jednu zemlju više.

Specifičan odnos prema ženama

Ženski deo publike ga, ističe obožava, a i on njih. Voleo je mnogo žena, ali kaže da nikad nije bio fatalan po njih.

- Bilo je raznih interesantnih ponuda, s tim što ja sam zaista imam specifičan odnos prema ženskom svetu. Dosta toga sam prošao u životu, ali sam uvek želeo da budem jako korektan prema ženama i to stoji do dana-današnjeg - rekao je Banjac, te se osvrnuo na jedan naslov u medijima:

- Jedan naslov me je pogodio. Da sam bio fatalan za mnoge žene u životu. Zato što uopšte nisam fatalan bio, ja sam normalan. Mnogo žena bilo u mom životu, ali nisam bio fatalan. Nije mi se ta reč uklapala u taj moj odnos prema ženama koje su mi potpuna inspiracija i ako šta volim, onda volim da vidim lepu ženu.

 Hit duet sa Vesnom Zmijanac

Duet “Ja imam nekoga, a ti si sam” koji je snimio sa Vesnom Zmijanac je postao evergrin, a pevač ističe da zapravo ta pesma nije ni bila namenjena njemu.

- Saradnja sa Vesnom je bila jako dobra. Mi se dugo poznajemo i dobri smo prijatelji. Pesma “Ja imam nekoga, a ti si sam” se jednostavno dogodila, dok je Vesna u studiju snimala. I to sam skoro čuo. Vesnina želja je bila da je peva Keba. Ljudi koji su radili album su rekli da se nešto tu nije uklapalo. Iz studija me zovu u 12 sati i kažu: “Brate, dođi da otpevaš jednu pesmu.” Nisam mogao da odbijem i ja sam je otpevao jako brzo i to im se dopalo. Čak se i Vesni dopalo. Sa tom pesmom se dogodilo nešto fascinantno. Ljudi sa takvim žarom i dan-danas pevaju tu pesmu, ali uglavnom ženski deo populacije iz sveg glasa.

Slavko ne krije da mu se današnji trend muzike nikako ne dopada.

- Ja drugačije slušam, doživljavam, želim u odnosu na trendove, na čuda. Moj vokal nije kakvo je tržište, trendovi. Moj vokal je iznad toga. To što je komercijalno, to je neko drugo viđenje muzike o kome ne želim ni da govorim,. Uspeli su da uđu u narod pomoću svega i svačega. Da li odobravam? Ne, ali sve je legitimno i 21. vek je. Svako može da radi šta god hoće, ali jedino što mi smeta, to je što mlade generacije slušaju jako pogrešnu muziku. Dajte da ne idemo u ambis sa tim ponudama i takvom vrstom muzike, dajte da da decu od malih nogu učimo šta je kvalitetno.

Nikad se nije ženio

Po prvi put, Slavko je progovorio otvoreno o porodici, sinu i unucima. Nikad se nije oženio, ali ima sina i unuke, na koje je naročito ponosan.

- Moja porodica ne želi da bude eksponirana. Imam predivnu porodicu, predivnu podršku. Kada dođe to pitanje o porodici, ja kažem da imam sina Gagu, jedan izuzetno uspešan čovek. Imam dva unuka, dva Spajdermena, Iliju i Andreja, snaju Aleksandru. Jako uspešni ljudi, jako sam ponosan na njih. Oni ne žele da se piše o njima. Nikad se nisam ženio, to ne preporučujem. Volite, stvarajte porodicu, stvarajte porodice. Ne mogu da sada ni da se ženim, nije baš lepo, a deca su mi normalna. Unuci su mi normalni, porodica jedna umetnička. Sin je nasledio gen za muziku, ali je njega nauka interesovala, svira jako dobro klavir. Sve neke divne stvari se događaju oko nas - priča on i otkriva šta kažu njegovi unuci kada ga vide na televiziji:

- Moj stariji unuk Andrej je gledao nešto na televiziji i video me je i kaže: „Evo, deda jede sladoled”, a obožava da jede sladoled i prvo što me je pitao kad smo se videli: „Hoću i ja sladoled.“ Slušaju se pesme, znaju ko im je deda. Andrej ima talenat za muziku. Slatki su momci, nemirni, u svemu tome uživamo. Gledaš kako odrastaju i kako postaju svesniji.

Titula deke najvrednija

Slavku ima titulu pevača, tate, ali i titulu deke, te smo ga pitali koja mu je najdraža.

- Pa ja mislim ova poslednja i apsolutno verujem da se svi tako osećaju koji su došli u ovaj klub. Klub koji ozbiljno menja život. jer uključuje odnose i poštovanja i celokupnog života i pristupa životu sa pojavljivanjem takvih kriminalaca, malih, slatkih, medenih, skidaš ih sa plafona. Ali to je nešto što vraća i veru i ljubav i nadu i u sve probleme koje nosimo i sve lepe stvari koje. To je nešto posebno. To je poseban jedan trenutak u životu koji se dogodi i za koji živite.

Kurir/Blic