"VIŠE PUTA SAM HTEO DA ODUSTANEM, NE ŽELIM USPEH PO SVAKU CENU" Mirza Malkoč iskreno o karijeri, pa otkrio koliki bakšiš je uzeo za 2 sata: Više nego honorar

Pevač Mirza Malkoč, koji se ranijih godina publici predstavio kroz takmičenje „Zvezde Granda“, a danas samostalno gradi svoj put do zvezda, ne krije da mu je put do uspeha bio ispunjen izazovima, ali i da na estradi ne želi da gradi karijeru po svaku cenu. Iako je tokom jedne svirke zaradio čak 6.000 evra bakšiša, priznaje da mu novac nije najvažniji, već dobra atmosfera i zadovoljna publika.

Svoju prvu pesmu odabrao sam između tri pesme koje mi je tada ponudila Hayat televizija, koja je finansirala taj projekat. Izabrao sam pesmu „Kad si zaljubljen“, autora Dine Muharemovića, a snimljena je 2009. godine u Sarajevu. Kada se danas setim tog vremena, shvatim koliko se toga promenilo, posebno kada je reč o marketingu. Društvene mreže tada nisu bile ni približno zastupljene kao danas. Postojao je Fejsbuk, a televizije su bile centar sveta. Danas je zahvaljujući društvenim mrežama mnogo lakše doći do slušalaca i gledalaca, a ujedno je mnogo teže izdvojiti se na tradicionalnim medijima.

Pre muzike imao si i drugu ljubav, a to je sport. Sada kada pogledaš iza sebe, da li si siguran da si napravio dobar izbor i odlučio se za muziku?

Da, prošao sam sve kategorije u fudbalu i dan-danas obožavam da ga igram. Možda me čak i danas igranje fudbala ispunjava više nego pevanje, jer je moja ljubav prema tom sportu ogromna. Ipak, mislim da sam tada napravio pravi potez kada sam napustio fudbal i upisao Ekonomski fakultet, koji sam uspešno završio, a paralelno sam se bavio muzikom.

Jednom prilikom dok si bio deo takmičenja Zvezde Granda, izjavio si da ti je mana sto često umes da zakasniš. Ko te najviše kritikuje zbog toga?

To nije tačno i ne znam kako se ta informacija nalazi na internetu. Retko kasnim i ne volim kašnjenje ni neorganizovanost. Prilično sam organizovan lik i trudim se da svoje obaveze uvek ispoštujem na vreme.

Pre Zvezde Granda bio si u još jednom takmičenju, koje ti je donelo bolje rezultate?

Nastupao sam na Hayat televiziji, a okušao sam se i u Hrvatskoj, u emisiji „Supertalent“. Ipak, iskreno, najviše mi je donelo takmičenje „Zvezde Granda“.

Šta je to po tvom mišljenju previše zastupljeno u medijima, a gde bi javnost ali i mediji vise trebali da obrate pažnju?

Mislim da je politika, i to ona loša, previše zastupljena u svim zemljama bivše Jugoslavije. Tu su i nezdravi rijaliti programi, u kojima često gledamo ljude koji ne bi trebalo da budu toliko zastupljeni u javnom prostoru, a na televizijama dobijaju mnogo prostora.

Voleo bih da se mnogo više pažnje posvećuje kvalitetu, kao što je nekada bilo u različitim oblastima i poslovima. Posebno bih voleo da se više ulaže u decu, kako u sportu tako i u muzici i drugim delatnostima. Čak bih voleo da, kao nekada, postoji određeni filter u muzici koji bi određivao šta može, a šta ne može da bude zastupljeno u medijima. Pa makar i mene nikada ne pustili!

Mnogo je muzičkih zvezda iz Bosne, koga onako ističeš kao nekog ko zaslužuje svu pažnju i popularnost?

Spomenuo bih mlađe kolege Adija Šošu, Mirzu Selimovića, Džejlu Ramović, Ilmu Karahmet, Gileta, Adnana Nezirova, Matija Cvek, Jakov Jozinović, Marko Kutlić, Dejan Vrana i još mnogo njih. Po mom mišljenju, svi su vrhunski pevači i zaslužuju da budu spomenuti. Naravno, svima im želim mnogo uspeha u daljoj karijeri.

U izjavi za medije na tvojoj promociji si izjavio da si dobro poznavao i Donu Ares ali i Halida Bešlića. Šta je to sto si naučio od njih i po čemu ih pamtiš?

Da, poznavao sam ih oboje, a Donu Ares, naravno, mnogo bolje jer je i ona moja Bišćanka. Mene je oduvek zanimalo kako se ponašati kada postanete popularni i na koji način se predstaviti publici. Od njih sam naučio da je najvažnije ostati svoj, biti ono što jesi, biti originalan i ne kopirati nikoga. I, pre svega, ostati čovek koliko god je to moguće.

Porodičan si covek, koliko ti znaci ta podrška od porodice i šta je ono sto nikada sebi ne bi dozvolio upravo zbog njih?

Podrška porodice, kako uže tako i šire, mnogo mi znači. Bez nje čovek lako postane zbunjen i počne da se pita da li radi pravu stvar. Podrška je zaista veoma važna.

Ne znam šta bih tačno odbio, ali definitivno ne bih radio baš sve po svaku cenu da bih uspeo, ni zbog sebe ni zbog porodice i svih ljudi koji me poznaju. Želim da me publika prihvati zbog kvaliteta i da me upozna onakvog kakav zaista jesam.

Šta žena tvoja kaže na tvoje zanimanje?

Od samog početka imam njenu podršku. Razume moj posao, način života koji on nosi i moja česta odsustva. To mi mnogo znači, jer nije uvek jednostavno uskladiti privatni život s muzičkom karijerom.

Da li si doživeo da ti neko obeća pomoć, a onda nestane kada ti zaista zatreba?

Hmmm... Iskreno, ne mogu da se setim da mi je neko nešto posebno obećavao. Malo ko mi je šta obećavao. Za sve što mi se do sada desilo morao sam sam sebi da obećam da ću se potruditi da to i ispunim.

Spomenuo si i da velike zvezde ne žele da snimaju duete sa onima koji su na putu do zvezda. Da li ti se to desilo ili pričaš iz tudjeg iskustva?

Mislim da je to tačno. Nisam lično nikoga direktno pitao za duet, ali bilo je upita preko nekih ljudi. Ipak, retko ko od poznatijih imena pristane da snimi duet s nekim ko još nije zvezda ili je potpuno anoniman, što je, iskreno, bezveze.

Ako jednog dana postanem zvezda, rado ću snimati s anonimnim talentima kojima je potrebna podrška. Mnogi od njih nemaju dovoljno sredstava da ulažu u sebe, svoje pesme i spotove. Muzika je, da se tako izrazim, prilično skup sport, pa mislim da bi bilo lepo pružiti priliku onima koji imaju talenat, ali nemaju mogućnosti.

Da li imaš neko loše iskustvo sa nastupa i koje?

Ne mogu da se setim nekog nastupa koji mi je ostao u sećanju kao posebno neprijatno ili ružno iskustvo. Bilo je raznih situacija, ali ništa što bih izdvojio kao nešto baš toliko loše.

Pamtiš li najveći bakšiš koji si dobio na jednom nastupu, koliko je iznosio i da li ti se nekada dogodilo da od bakšiša zaradiš više nego od samog honorara?

Nisam tipičan pevač koji nastupa isključivo zbog bakšiša niti sam time opterećen. Mnogo mi je važnije da vlada dobra atmosfera i da se ljudi lepo provedu.

Ipak, pamtim jedan posebno veliki bakšiš. Zaradili smo čak 6.000 evra, i to ne na svadbi, nego na običnoj svirci koja je trajala oko dva i po sata. Naravno, više puta mi se desilo da od bakšiša zaradimo više nego što je iznosio unapred dogovoreni honorar.

Ako si nekada imao priliku da pevaš nekom sportisti ili pevaču, iz tvog iskustva, Ko je galantniji? Sportisti ili kolege?

Imao sam priliku za to, a sve zavisi od situacije. Ipak, ako bih morao da biram, prednost bih dao pevačima.

Kada bi jednog dana napisao knjigu o svom životu i muzičkoj karijeri, koji naslov bi joj dao i koju bi priču iz svog života obavezno podelio s čitaocima?

Definitivno bih svojoj priči dao naslov „Neodlučan“. Mislim na muzički žanr u kojem bi trebalo da se pronađem. Ja sam pop pevač, ali u meni ima i etna, i roka, i svega ostalog. Obožavam različite žanrove i rado ih pevam. Kada dođe vreme da snimam sopstvene pesme, u meni se probude i roker, i pop pevač, ali i onaj koji voli kafanu. Zato sam često neodlučan kada je reč o tome kojem muzičkom pravcu dati prednost.

Moja priča bila bi i priča o tome kako sam više puta poželeo da odustanem od tog iskoraka u muzici, odnosno od pokušaja da se kroz sopstvene pesme predstavim široj publici i da me što više ljudi upozna. Ipak, ta želja nikada nije nestala. Jednostavno, želim da dam svoj maksimum, pokažem publici ko sam i poklonim joj svoje pesme. Verujem da je to pravi put, bez obzira na sve izazove koji me čekaju.

Kurir.rs