„TO SU NJEGOVA DECA, NISU DECA VRTIĆA!“ Vaspitačica sa višedecenijskim stažom o Veljkovom sinu i suknjici bubamari: Mi smo modeli po kojima deca uče ko su!

Drama koju je pokrenuo Veljko Ražnatović nakon što je njegov sin u vrtiću u Titelu nosio kostim bubamare sa suknjicom ne prestaje da potresa javnost. Dok jedni podržavaju njegovu reakciju, drugi smatraju da je čitava situacija nepotrebno podignuta na viši nivo. O ovom slučaju za Kurir je govorila vaspitačica Zorica iz jednog beogradskog vrtića, koja više decenija radi sa decom mlađeg uzrasta, i objasnila šta su, prema njenom mišljenju, zaposleni u vrtiću bili dužni da urade pre nego što je dečak obukao sporni kostim.

– Cela stvar je pokrenuta jer je Veljko Ražnatović poznat, svi znaju ko je on i ko su mu roditelji. Da je Veljko skrenuo pažnju vaspitačima da ne želi da njegovom sinu više oblače suknjice, mislim da to nikada više ne bi uradili. A ako bi se to ponovilo, slučaj bi se sigurno podigao na viši nivo. Roditelji su skoro uvek u takvim slučajevima u pravu – kaže Zorica za Kurir.

„Vaspitači su bili dužni da obaveste roditelje“

Ona naglašava da ne zna sve okolnosti konkretnog događaja u Titelu, zbog čega ne želi da donosi zaključke o postupcima svojih kolega. Ipak, objašnjava kako se u vrtiću u kojem radi organizuju maskenbali i aktivnosti koje podrazumevaju oblačenje kostima.

– Ne mogu da pričam šta se tačno desilo, ali vaspitači su bili dužni da prethodno obaveste roditelje i dobiju njihovu saglasnost da će imati maskenbal ili deo igre u kojoj će deci oblačiti neke kostime, kao i koje kostime. U našem vrtiću imamo maskenbale, za Novu godinu, na primer, ali pre toga obaveštavamo roditelje, što smo dužni da uradimo. Naravno, neki roditelji ne žele da oblače kostime svojoj deci, što je legitimno. Mi ne oblačimo decu, već roditelji sami biraju kostime i dovode ih obučene – objašnjava ona.

Zorica ističe da se u njihovoj ustanovi poštuje i želja deteta ukoliko ne želi da učestvuje u maskenbalu.

– Ima i dece koja ne žele da budu maskirana i mi to poštujemo. Naravno da ima dece i od dve godine koja ne žele da obuku nešto drugo, ali o tome ne odlučujemo mi nego roditelji – ističe naša sagovornica.

„Mogu da razumem Veljka kao roditelja“

Prema njenim rečima, jedan od najvažnijih uslova za kvalitetan rad sa decom jeste poverenje između roditelja i vaspitača. Ona smatra da nesporazumi najčešće mogu da se izbegnu ukoliko postoji pravovremena i otvorena komunikacija.

– Mogu da razumem Veljka kao roditelja, to su njegova deca, nisu deca vrtića. Vaspitači su u obavezi da sve što rade tog tipa prvo pitaju roditelje. U obavezi su da roditelju daju sve informacije o detetu, kao što je i roditelj u obavezi da kaže šta se dešava sa detetom van vrtića. Veoma je važna otvorena komunikacija. Interakcija vrtića i roditelja je bitna i od ključne važnosti, roditelji treba aktivno da učestvuju u vaspitanju i obrazovanju dece, a to se može samo razgovorom i lepom saradnjom – poručuje Zorica.

Iako ne želi da presuđuje ko je kriv u konkretnom slučaju, njeno iskustvo pokazuje koliko je važno da se roditelji unapred upoznaju sa aktivnostima u kojima njihova deca učestvuju, posebno kada je reč o mališanima najmlađeg uzrasta.

- Dete je socijalno biće od samog rođenja, ali se njegova socijalnost postepeno razvija kroz odnose i interakciju sa drugim ljudima. Dete se rađa sa potencijalom i potrebom za povezivanjem sa drugima, a kroz odnose sa odraslima i vršnjacima postepeno razvija komunikaciju, empatiju, saradnju, pripadnost i razumevanje drugih. Dete je od rođenja aktivno, kompetentno i društveno biće koje uči i razvija se kroz odnose sa drugima - rekla je vaspitačica, dodajući da u kakvu će osobu izrasti zavisi od okoline. 

- Dete od dve godine ne zna da pravi rodnu razliku, tek oko treće-četvrte godine počinje da shvata. Mi smo im modeli po kojima uče - zaključila je Zorica. 

Drama oko suknjice

Podsetimo, Veljko Ražnatović izazvao je burne reakcije kada je na Instagramu objavio snimak u kojem je izrazio nezadovoljstvo postupkom zaposlenih u vrtiću u Titelu. Kako je ispričao, njegova supruga Bogdana došla je po njihovog sina i zatekla ga u kostimu bubamare, čiji je deo bila crvena suknjica od tila.

Ražnatović je tvrdio da su mu zaposleni objasnili da deca imaju pravo da samostalno biraju kostime i da se, prema programu rada, ne pravi podela na odeću za dečake i devojčice. Takav pristup mu je zasmetao, zbog čega je javno zatražio jasnija pravila u predškolskim ustanovama.

On je najavio da će sva tri sina ispisati iz vrtića, a potom je pokrenuo i peticiju kojom traži odgovornost i jasna pravila u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Sa druge strane, kolektiv vrtića se oglasio i objasnio da se radilo o dečjoj igri i da je dečak sam izabrao kostim, ne pridajući suknjici značenja koja joj pripisuju odrasli.

Kako je pisalo u saopštenju, dete od dve godine kroz igru istražuje svet oko sebe, a izbor određenog kostima ne treba povezivati sa zaključcima o njegovom identitetu.

– Izbor suknjice kao dela kostima bubamare kod deteta od dve godine predstavlja spontani izbor u igri i priliku za istraživanje. Dete u ovom uzrastu ne pridaje odeći i kostimima rodna i društvena značenja na način na koji to čine odrasli – naveli su iz kolektiva vrtića.

U čitavu polemiku uključili su se brojni korisnici društvenih mreža, kao i pojedine javne ličnosti. Slučaj je otvorio i šire pitanje granica roditeljskog odlučivanja i stručne autonomije vaspitača, ali i načina na koji se neslaganja između porodice i predškolske ustanove mogu rešavati bez javnih sukoba.