Za sebe mogu da kažem da sam ostvarena žena. Da sam u prilici da vratim točak istorije unazad, ništa ne bih menjala poručuje Kikinđanka Gordana Adamov (55) nekadašnja velika folk zvezda bivše države. Lepoj Lani, kojoj je umetničko ime dao čuveni šoumen Milovan Ilić Minimaks, 2016. godina je počela košmarno. Dok je sa suprugom Žarkom na kikindskom trgu nastupala na dočeku Nove godine, neko je iz njihove kuće ukrao nakit i novac u ukupnoj vrednosti oko 10.000 evra:
Slučaj još nije rasvetljen. Najviše me boli što su se pojavili tračevi kako sam, navodno, krađu sama iscenirana. To je, pričaju zli jezici, urađeno da bih u medijima dobila publicitet. Naravno, da se radi o notornoj gluposti kaže Lepa Lana.
Koliko je tačno da ste na početku karijere bili pandam Lepoj Breni?
To je bila želja nekih drugih. Upoznale smo se u Kikindi, u hotelu „Narvik“. Ostavila je na mene lep utisak. O njom i danas mislim sve najbolje.
Da li ste imali puno udvarača?
Mnogi muškarci su želeli da budem njihova muza. Na to nisam pristajala, iako sam imala puno udvarača. Držala sam do sebe, a nepristojne ponude me nisu interesovale. Rano sam se udala, ostala u braku četiri decenije. Nijednog trenutka nisam zbog toga zažalila.
Izgleda da neke vaše mlađe koleginice ne dele iste moralne principe. Da li sam u pravu?
Potpuno. Promenili su se aršini. Danas je moral na dnu. To ne znači da su one lošeg morala. To samo dokazuje kakvo je globalno stanje u celom svetu. Ni tamo situacija u šou biznisu, ali i u životu uopšte, nije ništa bolja.
Šta mislite o rijaliti programima i da li biste učestvovali u nekom od njih?
Ne, jer sam moralna osoba. Da sam htela, završila bih u Farmi ili u Parovima. Jedan prijatelj iz Beograda pitao me je da li bih htela da učestvujem u nekom rijalitiju program: „Bože sačuvaj. Pre bih sela ispred opštine i prosila“ glasio je moj odgovor. Nema tih para na svetu koji bi me privoleli da uđem u rijati i tako svesno povredim sebe. Ubeđena sam da je većinu tih ljudi muka naterala da postanu učesnici rijaliti programa.
Kakve emocije u vama budi Minimaks?
Velike i najlepše. Bio je divan čovek. Jednom prilikom smo čak nas dvoje i kolega Duško Kostić, na Kosovu mogli da izginemo i survamo se u provaliju Uzeli smo rentakar vozilo, ali jedan točak niije bio dobro zašrafljen. Mimikaks je vozio. Sedela sam pored njega, dok je pozadi bio Duško koji je tokom puta plakao. Nismo znali zbog čega. Nekako smo, ipak, izbegli tragediju. Otada su nam se putevi razišli. Duško je ubrzo nakon toga nestao, a Minimaks i ja smo ostali prijatelji do kraja njegovog života.
