Kad sam videla unuke, ćerku i zeta ovde u Leskovcu, mojoj sreći nije bilo kraja. Ovo je najlepši mogući koncert u mom životu jer unuci me do sada nikada nisu gledali na živom nastupu„, počinje svoj razgovor za Jugmediu jugoslovenska Tina Tarner.
"Ta ploča mi je donela mnogo ljubavi i zaštitni znak – pesmu „Zora je svanula“. To su bila zlatna vremena", priseća se Neda.
U Leskovcu je poslednji put nastupala pre 30 godina, negde pred rat, a na Roštiljijadi su je dočekali čak i Dubrovčani.
"Poslao mi je jedan moj prijatelj iz Dubravnika poruku: Pozdrav, vidimo se u Leskovcu na Roštiljijadi. Ja sam mislila da je greška, ali je on zaista došao i čovek bio među prvima na probi. Leskovac je sa ovom Roštiljijadom postao kao minhenski Oktobar fest. To je brend koji mnogo znači u celom regionu a da prvo vi Leskovčani toga niste svesni, to sam primetila", iskrena je Ukraden.
Ređala je na koncertu svoje stare i nove hitove i nije štedela
publiku kojoj se, kako kaže, oduvek klanjala.
"Ja sam u Leskovcu nastupala prvi put tačno pre 45 godina i svega se kristalno sećam. Vaš jug je za mene oduvek imao neku specijalnu težinu i obavezu. Prvo jer je narod ovde jako muzikalan. Drugo, ovde je miks ukusa koji podrazumeva i ljubav prema orijentu, prema narodnoj pesmi i roku i džezu. Toga nigde drugde nema. I uvek sam zbog toga ove ljude ovde poštovala i morala ozbiljno da se potrudim da osvojim njihova srca. Nije bilo lako", rekla je Neda.
jugmedia
