Stevan Kokić, otac pevačice Ane Kokić Rađen, s kojom ne razgovara već 17 godina, u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir priznaje da je grešio kao roditelj i poziva je da se pomire i konačno počnu da žive kao prava porodica!Stevana Kokića pronašli smo na pijaci na Karaburmi, gde već godinama drži tezgu s kozmetikom i kućnom hemijom. Oči su mu se napunile suzama kad smo se predstavili i rekli mu zbog čega smo došli. Čim smo spomenuli ime njegove poznate ćerke, Stevan je slegnuo ramenima i duboko uzdahnuo...Tuga u srcu- Teško mi je da o tome pričam, to je za mene bolna tema. Velika tuga je u mom srcu jer ne razgovaram s ćerkom. Volim je i patim jer unuke Ninu i Teu nikad nisam zagrlio i poljubio kao njihov deka. To ostaje kao velika rana i praznina u mojoj duši. Ne bežim od svoje odgovornosti, platio sam veliku cenu zbog gubitka porodice - započinje svoju priču otac Ane Kokić.On smatra da ga je starija ćerka prerano osudila.- Nikad nisam poricao da sam bio kockar. Moja luda glava zna šta je radila i da to nije bilo u redu. Zato razumem što je Ana bila ljuta, ali samo ne odobravam to što mi nije dala priliku da čuje moju stranu. Danas ne bismo patili ni ona ni ja. Za bilo šta u životu potrebno je dvoje. I za svađu i za ljubav. Treba saslušati obe strane, a da onaj ko sudi o tome i presudi - u ovom slučaju moja ćerka Ana. Osnovni je red da, šta god da se dogodilo u braku između njene majke i mene, deca poslušaju obe strane i da nakon toga sami procene. Bilo je potrebno razgovarati, ali, nažalost, do toga nije došlo - tvrdi on.
Sanja taj danSteva kaže da se nada i svaki dan čeka da mu se ćerka Ana sa unukama pojavi na vratima.- Za njih su moja vrata uvek otvorena i sanjam dan kada će na njih pokucati. Najlepše godine koje je trebalo da provedem sa njima meni su prošle. Ana je imala samo 14 godina godina kad sam napustio njenu majku. I ja sam imao oca koje umro vrlo mlad od alkohola. Ali nikad nisam nešto loše rekao o njemu. Sahranio sam ga po njegovoj želji. Smatram da i moja ćerka treba da stavi malo prst na čelo i proba da izvaga. Jedan je život. Voleo bih da mi ćerka oprosti greške, da mi pruži ruku, da porazgovaramo. Moje srce to želi - završava Stevan Kokić.
Baka se zvala AnaNIJE DOŠLA NA SAHRANU MOJE MAJKE, BOLI ME TOBaka Ane Kokić prošle nedelje je sahranjena na groblju Lešće, ali njena unuka tome nije prisustvovala:- Ana je detinjstvo provela kod bake, a moje majke Ane, po kojoj je i dobila ime. Moja majka je bila mnogo vezana za unuke i posvetila im je život. Nedavno je preminula, a Ana nije došla na njenu sahranu. Jako mi je teško zbog toga. Prijateljica koju nisam video skoro dvadeset godina je prisustvovala sahrani, a moja ćerka nije. To boli. Ali, eto, nadam se da ćemo taj porodični problem rešiti. Ja bih iskreno voleo.
TUŽNA ŽIVOTNA PRIČA ANE KOKIĆ: Godinama ne govori s ocem! Nikada nije video unuke
Ljiljana Stanišić
